Пројекцијом документарног филма “Трње и ловорике Олге Илић“, редитељке Јелене Стојановић синоћ је у дворишту Културног центра настављен програм Лета у Власотинцу, које увелико улази у четврту недељу трајања.
Публику је најпре у име Удружења Форум артистикум поздравио Велимир Стојановић, продуцент филма.
„Била нам је жеља да се шира јавност упозна са животом једне врло занимљиве уметнице са почетка 20. века, највеће балканске путујуће глумице тог времена. Филм је приказан у двадесетак градова Србије и региона, а последња пројекција је била на 70. Мартовском фестивалу у Београду. Удружење Форум артистикум, као независна продукција труди се да се бави занимљивим темама које не обрађују велике продукције и велики редитељи. На овај начин сачували смо сећање на велику и заборављену Олгу Илић“, рекао је Велимир Стојановић.
„Прича о Олги Илић важна је због културе сећања које ми као друштво треба више да негујемо. Желели смо да скренемо пажњу и да освежимо сећање на велику уметницу, која је као рођена Солуњанка започела и завршила каријеру у Нишу. Ова највећа балканска путујућа глумица играла је на свим сценама тадашње Краљевине Југославије. Одиграла је преко стотину улога, сматра се првом српском редитељком. Учествовала је у стварању савременог српског театра и сматра се његовом зачетницом. Учествовала је и у стварању прве српске опере. Оставила је биографију као сведочанство сопственог живота и каријере, али и сведочанство културно-историјских и политичких прилика тога доба“, рекла је Јелена Стојановић, која је написала и сценарио за овај филм.
Првакиња драме и редитељ, оперски сопран, певачица шансона и севдалинки, Олга Илић снимила је више од 25 грамофонских плоча, одиграла преко стотину улога и режирала 15 представа, једна је од највећих српских позоришних глумица и зачетница модерног српског театра. Уписала се у историју као прва жена која је играла Хамлета на Балкану, пре ње то је учинила само Сара Бернар. Одликована је орденом Светог Саве V степена, уживала је наклоност критике, песника, писаца, академика, позоришних радника и скадарлијских боема тога времена попут Бранислава Нушића, Боре Станковића, Војислава Илића, Жанке Стокић, Добрице Милутиновића, Јована Танића , Николе Узуновића…
Филм је проткан и оригиналним музичким записима, где се чује Олгин глас са плоча старијих од 100 година.
Јелена Стојановић сценариста, редитељ и водич кроз причу у свом дебитантском документарном филму „Трње и ловорике Олге Илић“ преко великог платна враћа у колективно сећање биографију највеће балканске путујуће глумице и уметнице.
Ово је дебитантски филм Јелене Стојановић.
