ПРИЧЕ О ЗДРАВОМ ЖИВОТУ-ЗА ТРЕЋУ СРБИЈУ, ЧЕТВРТИ ДЕО -фељтон о фитотерапији припремио Иван Милошевић, см радиолог
На захтев редакције, познатог Београдског листа,,Магично Биље,, пристао сам на интервју. Питања која су ми постављена , била су врло интересантна и актуелна. Одговори на питања преносим у целости.Свакога дана обрађиваћемо по једно питање.
4.Na koji način treba da formiramo kućnu biljnu apoteku?
Кућну биљну апотеку можемо формирати у зависности од наших потреба као превентива од разних сезонских болести , као што је грип , кијавица . . Биљну апотеку могу чинити биљке , које могу спречити напредовање хроничних болести код човека. Кућну биљну апотеку најчешће формира здрав човек ради превентиве од разних болести . Да би смо формирали кућну биљну апотеку, како смо је назвали,,чуваром нашег здравља,, морамо да поштујемо нека начела, као што су стручна литература, практично искуство, разврставање биљака, лични однос према биљака у природи и наше понашање у природи.
Кућну биљну апотеку можемо формирати на два начина. Први је да одемо у природу, да се дружимо са њом и узмемо све што нам је потребно да би формирали кућну биљну апотеку. Природа ће нам то радо и бесплатно дати. Други начин, где лично би вам ја препоручио да избегавате, а то је да одете у биљну апотеку и купите лековито биље. На жалост људи све више практикују овај други начин, из разлога што се све више отуђујемо од природе. Старији људи нису више у могућности, због старости или због болести да се крећу далеко у природу. Млади имају сасвим друга интересовања. Док друге особе које могу да оду у природу, нису у могућности јер сматрају да су време и новац, много важнији од здравља. За здравље се сете само када је оно угрожено. За оне који се одлуче да оду у природу , морају да знају нека правила понашања у природи. Да све што долази из природе, не мора да буде здраво за човека. Морамо да разликујемо лековито биље од отровног. Зато када идемо у природу да беремо лековито биље, најбоље би било да пођете са неком особом која већ има искуства у брању лековитог биља. Уколико нисте у могућности да нађете такву особу, можете да користите стручну литературу, посебно атлас лековитог биља, где су биљке у детаљима насликане или нацртане и због тога не можете да промашите у природи лековиту биљку. Календар лековитог биља је врло важан за брање лековитог биља. Такође морате да знате у које годишње доба требате коју биљку да берете и кад је најлековитија. Зими је корен лековит јер се сви сокови из надземног дела биљке сливају у корен и он представља резервоар сокова лековите биљке. Морамо да знамо да поједини цветови лековитог биља( цвет од зове, багрема, липе, глога ), беру се када су у полу расцветаном стању. Тада су те биљке најлековитије.
Затим мора да се зна да лековиту моћ биљке можемо да задржимо када је беремо у сумрак или у рану зору. Пример цвета од маслачка. У току дана цвет маслачка се отвори. Када би га тада убрали и почели да га сушимо, он би се претворио у семе, које нема лековиту моћ. У сумрак цвет од маслачка се сакупља. Целе ноћи остаје затворен да би се у раним јутарњим сатима, са појавом првих сунчевих зрака цвет отворио. Многе биљке се беру када је температура напољу висока. Човек, животиње, птице су динамичне и могу да се склоне од штетног дејства сунчеве енергије. Биљке су статичне и не могу да се склоне. Штите се на неки други начин, тако што испуштају једну јако ароматичну лековиту течност, која облаже цео надземни део лековите биљке. То су етерична уља, изузетно лековита. Познате биљке које требају да се беру на јако сунчаном времену су: мајчина душица, кантарион, камилица, жалфија, нана , цвет од невена…
Врло важна ствар је како правилно осушити свеже убрану лековиту биљку, при томе задржати лековиту моћ. Исто тако је важно како лековиту биљку правилно спаковати и што дуже одржати лековиту моћ.
Свежа биљка се суши тако што се распростре на некој природној тканини. Може да се суши тако што се свежа биљка свеже као букет и окачи се на врци. Суши се на сувом и чистом месту у хладовини, где постоји природна промаја. Ваздух мора бит сув и топао. То значи да биљка се суши када су сунчани дани, где ваздух који суши биљку је топао. Никако не сме да се суши када су кишовити дани да не би услед влажног ваздуха који струји, дошло до буђања биљке, која када се скува у облику чаја постаје отровна течност. Како ћемо знати да смо биљке правилно осушили. Правилно осушена биљка мора да сачува природну боју и мирис. Биљку морамо правилно спаковати да би очували што дуже лековиту моћ. Можемо да их пакујемо у платненим врећицама или у врећицама од хартије. Затим можемо их складирати у глиненим, порцеланским или дрвеним кутијама. Најбоље је осушено биље чувати у стакленим теглама и уместо поклопцем теглу затворити чистом хартијом и гуменим ластежом
Напоменули смо какав однос човек треба да има према биљкама које остају свакодневно у природу. Врло важна ставка јер од тога зависи даљи опстанак лековитог биља у природу за наредну сезону. Биљке су жива бића, које поседују своје емоције. Зато морамо да имамо један приступ и опхођење према њима са пуно љубави и емоција. Што смо нежнији према њима оне ће бити лековитије. Биљке не требамо брати када је кишовито време, јер ће због влажности у ваздуху почети да буђају. Искусни травари кажу да треба проћи три сунчана дана, затим брати биље. Такође биљке не требамо брати из корена, да не би се искоренила на том подручју. Једну трећину биљке нежно искидати или исећи маказама. Остале две трећине остављамо да се регенерише биљка у целости.
Биљке не треба брати у великим количинама, већ убрати онолико колико је потребно. Оставити за друге људе који исто тако беру лековито биље. Ако вам остане вишак, подарите некоме, можда ће баш та особа следеће сезоне пожелети да оде са вама у природу да бере лековито биље.
Једно од важних правила када је у питању лековито биље, то је да биљке требамо брати на чиста места. Никако у урбаним срединама, посебно поред великих саобраћајница, где се издувни гасови избацују у великим количинама. Ти гасови се садрже отровне материје које се таложе на површину биљке. А код неких биљака отров из гасова дубље продире у биљку. Када од такве биљке правимо чај, ти издувни гасови који се налазе на површини или у биљци се растварају у чајну воду, коју уносимо у организам.
Поред лековитог биља које је потребно за формирање кућне биљне апотеке , увек морамо сврстати и увек имати : Маслиново уље , теглу меда , жутог шећера , мрког пиринча, мелема против опекотина , глину за спољну и унутрашњу употребу , лековиту ракију користи се као облога за спољашњу употребу и пиварски квасац .
Ја вам лично желим да биљни чај не користите као лек, већ да вам то буде пријатан и леп ужитак. Настојте да чај попијете удвоје.
СЛЕДИ ПЕТИ ДЕО-5.Zašto moramo dobro da poznajemo lekovito bilje kako bi terapija bila efikasna?
