VLASOTINCE – Slika me je podsetila na tamo neku 1995. kada smo kao deca prvi put išli na Vinski bal, na vreme kada je sve bilo jednostavnije a Vlasina bila pogoloma…
Sećam se da smo tada svi u hodniku škole nizali pamučne, trouglaste zastavice sa sa simbolima vinskog bala, bili smo presrećni, naravno u početku zbog toga što smo gubili čas 🙈 a kasnije zato što smo dobili tako odgovoran posao, jer su te zastavice krasile lampione na keju i svi su mogli da ih vide!
Euforija je trajala danima, to, ko ce više puta da prodje kroz bure koje je postavljeno kao ulaz na kej je bila jedna od glavnih zanimacija.
„Tu će da se naplaćuje ulaz!“ Rekao nam je neko….
Ih, pa šta, mi znamo sve moguce ulaze na kej…
Tako je i bilo… Dan Vinskog bala, ne idemo gde i svi ljudi, nego malo sa strane… Krenuli smo prvo na hotel… JOK, desetorica dežuraju oko hotela, krenuli smo kroz Zemun – JOK, ne puštaju da udjes, krenuli smo kroz Stranje – JOK, stepenice Staro grobje, Maričkino…. JOK, JOK…
Na kraju smo sisli na donji most i krenuli prema Mlinu, naravno i tu je bila straža, ali pošto je vec bilo skoro 23h ljudi su nas pustili 🤣…
Gužva na keju je bila takva da nisi migao da hodas… masa te sama nosi… pa gde zavrsis.
Eeej, vidi, eno stvarno burenceta na Vlasini, aj da vidimo ima li još vina u njemu!
Mislite da je neko rekao da nece… JOK 😁 svi smo se lepo izuli i krenuli ka njemu, samo sto nismo znali da oko burenceta ima rupa koje su bageri iskopali, da ne možes bas tako lako da stignes do njega….
Koracamo mi tako sigurno, znamo svaki kamen gde puštamo korak i odjednom par nas propada… 🙈 kako ovako mokri do kuće, kroz onu guzvu! 😁
Produžimo, izadjemo gde smo ušli ali ovog puta sa krčagom na kome je pisalo VINSKI BAL 1995. godina.
IZVOR: FB TURISTIČKA ORGANIZACIJA vLASOTINCE
