Бата Јова
Дуго се у чаршији причало о човеку кога је већина звала бата Јово. подразумева се да није имао тако бројну фамилију али за личне потребе бата je бата. А он, он је све њих прихватао попут браће.
“Добар је то човек”, говорио би Јован и кад је знао да ће бата сутра да му окрене леђа. Постоје приче о бата Јови колико је несебично давао другима, помагао да се болесни излече. Неснађени снађу. Бата Јова је био пример човека који без овог бато, значи ЧОВЕК.
ЧОВКУ је пре неколико дана био рођендан, пре пар месеци помен, шест година. Поред мермерне плоче стајала је његова породица. Батини нису имали времена. А ко ће га знати, падала је киша , можда их је она спречила.Вирусно неко време.
Ето тако, разродише се бата и другови му. Разродише, само што је ЧОВЕК увек знао да ужива у животу.
Бата Јова је прича неиспричана, прича о тужном и јадном свету коме ЧОВЕК никада није душом припадао.
