Prvi maj. Danas ću postaviti samo jednu fotografiju u kojoj je sadržano sve što ovaj dan predstavlja meni, mojoj duši, uspomenama.
Ovaj dan nije poput drugih praznika. Dok je otac bio sa nama za prvi maj bi uvek dolazio s posla dok je radio daleko od doma. Čekali smo svi ovaj praznik, zbog tate, o prazniku rada nismo razmišljali iako je moj otac ceo svoj život radio, posvećeno svakom poslu. Majka je umela da ga u svemu prati pa nam je ovaj dan bio poput svetkovine.
Sećanje na prve cipelice koje „cupkaju.“ Posebno birane haljinice. Poseban zagrljaj.
I danas je. U duši. U svemu. Često mi u snove dođeš, još češće te dozivam. I tako se smene noć i dan, san i java. Prolaze… ruko dobra.
