Laguna: Govor Stefana Tićmija prilikom uručenja nagrade Politikinog zabavnika za roman „Tata kaže gambit“

Jedino merilo, što se tiče umetnosti, jeste: da li u nekom delu pulsira život ili ne pulsira. Nagrada Politikinog zabavnika potvrđuje da u mom poslednjem romanu „Tata kaže gambit“ postoji određeno pulsiranje i beskrajno sam zahvalan žiriju što je to prepoznao.

Ponavljati se iz romana u roman papagajski, lako je. Ali da svako naredno delo bude papagaj za sebe, žanr za sebe, to već nije jednostavno, izazov je.

Književnost je ludačko verovanje u nešto što ne postoji. A postoji i nešto što je primetio jedan francuski filozof: svaka i najbeznačajnija stvar nosi u sebi nemu reč i krije značenje koje umetnik može da otkrije.

Upravo ta nemost, nešto je što daje smisao predmetima u romanu: od čiviluka koji ide po dijagonali do noše koja maršira.
Da bih ga obogatio koristio sam zapise iz advokatske kancelarije, obilazio buvljake, salone nameštaja i školice šaha.
Sve da bih stvorio autentičnu priču o jednoj porodici.Porodici Žakula.

Ne zaboravljam koliki vetar u leđa je nagrada Politikinog zabavnika dala mom prvom romanu „Ja sam Akiko“. Nakon nje došle su brojne adaptacije, a nagrađivanje „Gambita“ potvrda je jednog autorskog sazrevanja, za neko drugo sazrevanje – će se čujemo.

Još jednom: hvala žiriju. Hvala mojim najbližima, mojim karijatidama, jer su uvek tu. Hvala mojoj izdavačkoj kući Laguni. Hvala svim mojim ljudima koji su danas u Cetinjskoj 1.