VLASOTINCE – Uspešan sportista, fudbaler, neumoljiv strelac, noćna mora čuvara mreže, nesuđeni član „Reala sa Nišave“, uspešan preduzetnik, odgovoran porodični čovek, uzoran suprug i otac – to bi ukratko bio opis Zorana Išljmovića, poznatijeg po nadimku Šura – objavio je portal InfoDesk Vlasotince u seriji tekstova o legendama vlasotonačkog sporta.
Kao i većina osnovaca šezdesetih godina prošlog veka, i Išljamović je sportom počeo da se bavi u DTV Partizanu i to u njegovoj gimnastičkoj sekciji. Iako je mogao biti i dobar gimnastičar, ipak sve više ga je privlačio fudbal. Da se konačno o opredeli za najvažniju sporednu stvar na svetu uticalo je takmičenje osnovnih škola u fudbalu na kome je njegova škola zauzela treće mesto u Srbiji, a on je bio član te ekipe. Logično je bilo da se priključi podmlatku Vlasine. Ali da bi postao član mlade ekipe Rosuljaca Šura je morao da ispuni još jedan uslov, da počne da navija za Crvenu zvezdu iako je bio Partizanovac! To je bio uslov njegovog ujaka Stevana Đorđevića – Šopa, po mnogima najboljeg igrača Vlasine svih vremena. Presudila je ljubav prema fudbalu, promenio je navijačke boje i postao član ekipe koju su vodili Ivan Sešek i Sokol Stojanović.
Pored fudbalske, u podmlatku uči i druge veštine. Posle par godina, sa nepunih 17 godina, Išljamović ulazi u prvi tim. Sa saigračima Slobodanom Đorđevićem, Acom Savićem, Dragutinom Stojanovićem, Božidarom Milenkovićem, Miroslavom Simonovićem, Radetom Bidžićem, Draganom Stankovićem, čini ekipu koja je prepoznata kao potencijal za napredak vlasotinačkog fudbala, ali dobri pojedinci u tom timu su bili meta većih klubova. Kao igrač koji se ističe postizanjem pogodaka, Išljamović dobija poziv od Radničkog iz Niša i zajedno sa Miroslavom Simonovićem, koji je kasnije postao i reprezentativac, biva registrovan na dvojnu registraciju, za Real sa Nišave, tako da je četvrtkom igrao za drugi tim Radničkkog, a nedeljom za Vlasinu. Posle pola godine, Išljamović napušta Čair i potpisuje ugovor sa Dubočicom, tada drugoligašem. U to vreme Leskovčani su napravili dobar tim koji je mogao da se upusti i u borbu za prvoligaško društvo, ali to se nije desilo jer grad nije imao sredstva da to isfinansira.
Napadački trio Mitić, Išljamović i Božidar Stefanović bili su noćna mora mnogim drugoligašima od Vardara do Triglava. Posle skoro šest godina provedenih na Gradskom stadionu u Leskovcu, gde je postao ljubimac navijača, Zoran donosi odluku da je vreme da promeni sredinu. Imao je mnogo ponuda iz zemlje i inostranstva. Tada je važio zakon da fudbaler može da igra van granica samo posle navršene 28. godine života.
Rukovodstvo Dubočice nije htelo da da dozvolu Išljamoviću da promeni klub pa je odlučio da se vrati u Vlasinu. Sa Vlasinom je odradio pripreme tokom kojih je postigao više od 150 golova, ali pošto Rosuljci nisu bili spremni da ispoštuju dogovor, on se povlači i završava karijeru. Po nekim procenama, Zoran Išljamović Šura je u karijeri na zvaničnim i prijateljski utakmicama postigao više od 1000 golova što rečito govori o kakvom strelcu se radi. Išljamović je ponosan na drugarstva i prijateljstva iz igračkih dana a pre svega na Aleksandra Todorović, Radeta Bidžića, Slobodana Đorđevića, Božidara Milenkovića, Božidara Stefanovića Boškicu, Miodraga Redžu Stojiljkovića, Zorana Bankovića i drugih.
Danas je Šura ponosni vlasnik ugostiteljskog objekta koji nosi ime po broju dresa koji je nosio tokom fudbalske karijere „Devetka“. Ne odlazi na utakmice Vlasine i Dubočice.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
