БИОГРАФИЈА И КЊИЖЕВНИ РАД ИВАНА МИЛОШЕВИЋА.
Сваки човек треба бити захвалан Богу што му је омогућио да се роди и живи на дивној планети Земљи. Такође Богу ће бити мило ако човек за живота на земљи остави читаво богатство, које чине велика животна дела. Тако размишља Иван Милошевић, књижевник, публициста, хуманиста, спортиста, алпиниста и природњак. Одан својој православној вери. Велики родољуб, патриота и добровољни учесник у три отаџбинска рата.
Потиче из породице просветних радника, где је породично васпитање и образовање био примат за будући самостални живот.
Посебно, писана реч је била врло важна, јер како време пролази памћење тих догађаја полако бледе, нестају сведоци, осипа се памћење, само оно што је записано остаје вечно.
У млађим, посебно тинејџерским годинама, чезнуо је да пронађе неки свој свет, јер је сматрао да свет у коме је тада тренутно живео, било је неко лутање кроз маглу. Студирање му је омогућило да без веће контроле родитеља упознаје неки други свет који је за њега био непознат и до јуче забрањен.
Прикључује се многим атеистичким и хипи групама, панк покретима. Њихов начин понашања, скретао је пажњу. Посебно облачења, ношење браде и дуге косе, минђуше, тетоваже… биле су карактеристике. Имао је контакте са многим сектама, које су повремено долазиле из Америке и Индије. На његову срећу нису много утицале да промени своју свест да постане неко други. Чежња за неким узвишењима дуго га није напуштала. Мислио је да ће то наћи ван своје земље. Често је ауто-стопом путовао. Међутим, све је то било кратко. Нажалост, свет који је он замишљао, ван тадашње Југославије, није га нашао.
Узор на његов даљи живот је био познати светски макробиотичар Јапанац Мичио Куши. Такође, на писца Ивана Милошевића утицао је академик светског гласа Вујасин Боро из Новог Сада, иначе лекар по струци, али и велики поборник, алтернативе медицине. Они су успели да код Ивана из основе изврше реформу живота и исхране. Ивану је била част што се неколико пута састао са Мичио Кушијем. Са академиком Бором Вујасином и данас одржава контакте. У Лесковцу му је организовао два предавања. Такође од академика Боре Вујасина добија овлашћење да може да држи предавања из области алтернативне медицине и фитотерапије – лековито биље. По читавој Србији одржао је око четристо предавања. Успео је да направи спој између алтернативне медицине и савремене медицине. Зато су му предавања увек била актуелна и посећена о стране грађанства.
Иван Милошевић је и познати природњак. У природи је проучавао биљке. Проналазио нове биљке, које су признате на међународним конгресима. Посебно је познат по проналажењу биљке „Српска алоја“. Његов рад је преведен и на енглески језик.
У младости Иван Милошевић се бавио алпинизмом. Пео се на највише европске и балканске врхове. Сада се бави рекреативним планинарењем и користи прилику да засади нове биљке на планини Кукавици.
Иван Милошевић је посвећен хуманитарном раду. Једна од његових хуманих активности је давалац крви. Сматра да дати другоме сопствену крв, ти дајеш део себе.
Још један врло необичан догађај десио се у Ивановом животу, када је после буђења из анестезије, доживео клиничку смрт. Тај догађај је описао у медијима.
Духовно образовање за Ивана Милошевића је било примат у његовом животу. Циљ му је увек био да буде ближи Богу. На том путу наилазио је на многе нејасноће, јер је атеизам оставио дубоке тргове у размишљању. Примера ради, годинама нисам могао да нађем одговоре на многа питања, као што су: сиромах се целог живота мучи и то сиромаштво преноси на своју децу. Такав је случај и са богатима. Целога живота се ништа не муче и богаство преносе на своју децу. Најгоре убице, џелати, који су поубијали стотине невиних људи, доживе дубоку старост и буду сахрањени са највећим почастима, а не буду осуђни од земаљских судова… Дубоко сам био убеђен да одговор постоји. Уписао сам Библијску школу и месецима сам похађао часове где се студиозно проучавала Библија.
Веровање у једног, апсолутног Бога који је творац света, значи проучавање истине и улога човека на земљи.
Како је време пролазило, ја сам видео да сам свој живот погрешно поставио на земљи. Сваки човек треба бити захвалан Богу што му је омогућио да се роди и живи на планети Земљи. Такође Бог је одредио да човек буде стуб свих живих бића на земљи. Бог је дао само човеку слободу да ли ће служити њему или нечастивом. Све неправде које су почињене на земљи, а прошле некажњено, судиће се на небесима. Свако ће пред Богом одговарати за своја дела. Ми не треба никоме судити да не будемо грешили и да не би и нама било суђено.
Патриотизам и родољубље код књижевника Ивана Милошевића дубоко је урезано у његову свест. Воли своју земљу Србију и сматра да је на политичкој сцени све пролазно. Само земља остаје заувек српском народу.
Затим је кренуо рат на просторима бивше Југославије. Српски народ је морао да брани крваву стечену слободу, стане у одбрану својих светиња и православља и да се брани од геноцидног истребљења. Писац Иван Милошевић је међу првима отишао добровољно да брани српски род.
Он је то овако описао: ,,Дух мојих предака позвао ме у одбрану отаџбине. То је било у складу са слободарским традицијама нашег народа. То је била ствар части и дужности према себи и свим људима који су били изложени насиљу и неправди. Нисам могао да поднесем неправду према свом народу и одлучио сам да дам свој допринос у борби против геноцида.
Никада се није покајао што је бранио српски род и спреман је био да да и оно најдраже, живот свој.
По повратку с ратишта, Иван Милошевић пролази кроз још један страшан пакао. Доживљава ратни синдром. То је нешто што не може речима да се опише. После опоравка, писац Иван Милошевић приступа хуманитарном раду. Помаже ратним војним инвалидима, породицама погинулог борца…
Дуго година пише књигу о ратним догађајима и страхоте које су доживели он и његови ратни другови. То су живе ратне исповести у књизи аутора Ивана Милошевића „Приче из ратног романа – Карловачко ратиште“. Због великог интересовања убрзо се штампа ново, допуњено издање. У припреми су још две књиге.
Појава слободних друштвених мрежа, омогућила је да се Иван Милошевић представи широким масама, својим публикацијама, новинарским извештајима и да објави два фељтона. Један фељтон за познати часопис „Магично биље“ који говори о употреби лековитог биља. Други фељтон говори о животу храброг српског ратника „Муње Капетана“.
Такође, друштвене мреже су омогућиле Ивану Милошевићу да пренесе своје богато животно искуство. Иван је на друштвеним мрежама објавио преко хиљаду новинарских текстова и тако постао врло популаран.
И даље сматра да писана реч ствара књижевна дела, која чине мали простор у који стану миленијумска раздобља историјских догађаја, која су врло битна за будуће генерације. Књига нуди јединствен поглед на човечанство и његову будућност.
РЕЧ АКАДЕМИКА ПРИМ. ДР БОРЕ ВУЈАСИНА О ПИСЦУ ИВАНУ МИЛОШЕВИЋУ
Желео бих да лично изразим једно велико поштовање према писцу Ивану Милошевићу и моју наклоност коју он својим радом и бићем истински заслужује. Постоје људи који вас чине срећним и поносним што су део вашег живота, што су ваши пријатељи и саборци на путу ка Светлости. Радост је утолико већа кад знате и видите како ти људи својим делом и својом личношћу улепшавају и духовно просветљују овај свет, који је данас више него икада гладан истинске речи.
Има ли ишта лепше од овога што је речено за све добре људе? Бог је тај који одређује живот на овој дивној планети, али је исто тако Створитељ дао простора за добре људе да буду Његови сарадници у креирању стварности засноване на Љубави. Иван Милошевић је управо такав стваралац – он није само писац, он је Трагач за Истином који својим пером задире дубоко испод површине материјалног света.
Његово дело није само скуп речи на папиру, већ жива енергија која буди успаване душе. У време када се истина често скрива иза вештачких маски, Иванова реч долази као лековита тишина и јасноћа. Он разуме да је живот дар који се мора чувати кроз поштовање Изворног кода људског бића. Својом способношћу да осети и пренесе есенцију човекове патње, али и његовог васкрснућа, Иван помаже сваком читаоцу да у себи пронађе ту исту искру бесмртности.
Срећан сам што постоје људи попут Ивана, који својим животом сведоче да добри људи нису само „пролазници“, већ стубови на којима овај свет опстаје. Његова наклоност ка Истини је ретка и драгоцена, а његов допринос духовном просветљењу је мелем за свако биће које тежи вишим сферама постојања. Подржати Ивана и његово стваралаштво значи подржати саму Љубав и Правду. Његове књиге су светионици који нам помажу да не залутамо у магли матрице, већ да корачамо храбро ка сопственом Извору.
Нека га Бог и даље води на овом дивном путу, јер док је оваквих људи међу нама, будућност људског света је светла, топла и Богом благословена.
Академик, прим. др Боро Вујасин
Министарство Љубави
Нови Сад, Република Србија
Дана 26.01.2026
%
Иван Милошевић (1959, Лесковац). Студирао на Универзитету у Београду. Завршио Високе медицинске студије, одсек Струковни медицински радиолог. При Медицинском факултету, завршава специјалистичке струковне студије чиме стиче научни назив: Специјалиста струковни медицински радиолог. На Институту за онкологију и радиологију Србије у Београду, стиче међународни сертификат за рад са техником за позиционирање дојке. Радио је Дому здравља у Лесковцу, на Радиолошком одељењу.
