Pristojno, u svom stilu, pomalo odsutno, čekam red na kasi u marketu…
- Ispred mene, mladi bračni par, skromne inteligencije i ograničenog pogleda. Muškarac, izbezumljeno se zagleda u moju malenkost, razmeni sa ženicom par rečenica, i onda nastaje čuđenje.
- Pokušavam, da ih ne čujem, ali ne vredi, moja moć zapažanja dolazi do izražaja.. „da pa to je ona, ju ju ju“. Grozno, dalje ne želim da ih citiram.
- Prelaze na drugu kasu, ali se i dalje nevešto razvrću i moram njihovim rečima da kažem, bulje u mene, ko deca u strašilo…
- Nisam se ni jednog trenutka osetila neprijatno, nisam imala ni zbog koga, ni zbog čega…
- Delovali su jako smešno, škrtih umova, neusklađene garderobe…
- Suzdržala sam se, da se ne nasmejem..
- Toliko, nečijeg uzbuđenja i čuđenja zbog mene, ko da je mečka zaigrala..-
- Završila svoju, kupovinu i polako vozila prema kući.
- Usput mi je njih dvoje, mrsilo misli…
- Zar je zaista za čuđenje, ako si drugačiji, ako umeš da kažeš ne, ako znaš, šta ne želiš, ako si svoj…
- Ja jesam ta o kojoj su pričali…
- Ali za razliku od njih, ja imam svoj život, svoj pravac, svoju sreću.
- Osmeh koji me prati i dočekuje..
- Za razliku od njih, ja sama koračam kroz život, niko me ne vuče, ni gura. Sama plaćam račune.. živim svoj život, baš onako, kako oni nikada ne bi smeli… A ja smem… Jer se ne bojim…
- Boraca ima mnogo, ali retki su oni koji se bore osmehom, plemenitošću… Retki su oni kojima je humanost oružje…
- Za razliku od njih, ja sam veliki otac i skromna i nežna majka… I imam srce… I živim svoj, a ne njihov život… dok ja poklanjam detetu, bogatu životnu priču, njihova deca su zadojena tračevima… I baš sam ta… Totalno različita.. A njih takvih ima puno, identični.. Jednaki.. Isti…
- I srećna sam, baš zato što nisam deo identičnih…
- I neka sam baš ta!
