Филм „100“ је прича о историји ФК Власина из Власотинца.
Сваки почетак је тежак. То најбоље зна оснивач фудбалског клуба Власина Војислав Воја Поповић који је на радост и срећу многих Власотинчана из Беча, где је студирао донео прву фудбалску лопту и копачке, а његов брат Коста Поповић поклонио Власини своје имање за проширење стадиона.
Неизмерно хвала породици Поповић. Они су велики заљубљеници фудбала и данас међу потомцима имају фудбалере.
Моја идеја, као бившег фудбалера Власине, сада филмског продуцента, била је да младост многих генерација не оде у заборав, јер ФК Власина била наша велика љубав.
Показали смо време када се фудбал играо због љубави и ентузијазма, а не као данас због новца.
Свестан сам да време тече, да неко време, никад се вратити неће, али увек ће трајати…
Овим филмом смо приказали историју ФК Власина, 100 година у 90 минута, колико траје фудбалска утакмица. Филм почиње судијским звиждуком за почетак утакмице а завршава се са одјавном шпицом звиждуком за крај утакмице.
Испричао сам причу о клубу који постоји пуних сто година на фудбалској „Росуљи“ под истим именом од оснивања, истим грбом клуба, истим бојама клуба плаво-белим и игралиштем, стадионом на истом месту што је заиста реткост код нас.
Период од 100 година је роман написан, радом, знањем, знојем и успесима најмање десет фудбалских генерација које спајају читав један век.
Власина је чедо свих Власотинчана, а фудбалска „Росуља“ место среће и радости њених поштовалаца и навијача. ФК Власина је била и остала оличење спортског витештва и свега онога што краси спортску борбу у вечном настојању човека да макар у игри победи и савлада бољег од себе, али и да мушки и достојанствено поднесе пораз, па макар он био и неправедан.
Филм “100” посвећујем знаним и незнаним људима и велико хвала за све што су урадили за наш клуб. Фудбалски клуб Власина је свима дао много, а колико смо ми као појединци дали и помогли клубу нека свако упита себе!
Што се тиче реализације пројекта филма “100” захвалан сам свима онима који су ми рекли НЕ. И онима који су ме оставили без одговора у чекању. Због њих сам филм урадио сам.
Посебну захвалност дугујем мојој филмској екипи коју сам саставио и окупио око овог пројекта: редитељима Небојши Илићу Илкету и Владимиру Крловицу који ми никада нису рекли нећу и не могу.
Постоје људи који се никад не могу заборавити, јер Вас све подсећа на њих или просто догађаји које не желите да потиснете из сећања. То су: Јован Стојановић Пајса, Божидар Миленковић Тус и наш наратор у филму коме је ово био и последњи пројекат на ком је радио Далибор Ђокић Ђоле.
Министарству културе републике Србије, Културном центру Власотинца, Општини Власотинца, ОФК Београд, ФК Власина.
До следеће премијере нашег новог филма у здрављу и радости се вазда виђали.
Богу слава!
Милош Крстић, продуцент и сценариста филма 100
