ВЛАСОТИНЦЕ – Поводом Међународног дана писмености, 8. септембра Народна библиотека “Десанка Максимовић” је организовала предавање под називом “XIX век – век српства у Дубровнику”. Предавање је одржала Александра Стошић, докторанд филологије на Филозофском факултету у Нишу. Она је говорила о деловању Срба католика на подручју Дубровника које је обележило читав 19. век, а њихове трагове можемо наћи у историји, језику, писму и храбрим потезима оснивања православне цркве.
Александра Стошић се овом приликом осврнула на историју Дубровника која сеже од 589. године п.н.е. када су тај простор населиле групе са Пелепонеза, па све до пропасти Дубровника 1806. године.
По њеним речима највеће интересовање за истраживање живота Срба у Дубровнику је показао митрополит Ђорђе Николајевић. Осим Ђорђа Николајевића међу најуспешнијим истраживачима грађе у Дубровачком архиву издвајају се: Константин Јиричек, Владимир Ћоровић, Јоро Тадић, Михаило Динић, Иван Божић и савремени истраживач српства Дубровника, Ирена Арсић.
„За прве векове живота Града основаног на темељима византијског, раније античког насеља први се заинтересовао Константин Јиречек. Он је утврдио да се до XI века словенска имена ретко јављају у Дубровнику, а већ од XII века она почињу да се појављују на уговорима и правним списима. Истраживања Ивана Божића и Владимира Ћоровића нешто су одређенија у односу на Јиречекова и углавном се своде на податке о досељавању првих словенских становника у Дубровник. Колике и каве везе Србије и Дубровника су биле најбоље сведочи Карађорђева веза са овим Градом. Та веза се огледа пре свега у помоћи која је Србима стизала из Трста, преко Дубровника. Све ово је говорило о темељу једног несебичног пријатељства између Дубровника и Србије, а нама данас служи као златни конац којим спајамо трајне везе између ове две културе и два народа“, рекла је Александра Стошић.
Она је истакла да је Јеремија Д. Митровић у својој књизи Српство Дубровника покренуо питање Срба католика који су живели и деловали у Дубровнику и који су били бројнији и доста успешнији у интелектуалном смислу у односу на Србе православце, чије присуство се, такође, не занемарује. „Србе католике најбоље је описао Светозар Борак у својој књизи Срби католици. У 19. веку Никола Тоља је набројао чак 166 интелектуалаца који су били Срби католици, а међу њима се налазила једна посебна личност, Дум Иван Стојановић“, додала је Александра Стошић.
Што се тиче православних Срба у Дубровнику било их је доста мање, а из тог круг издваја се Јовица Перовић. Међу познатим Србима католицима су: Антун Фабрис, Матија Бан, Луко Зоре, Медо Пуцић, Марко Цар и др.
„Када су у питању трагови српства у Дубровнику треба споменути и покушај оснивања српске православне цркве. Католички свештеник Брња Ђурђевић је у периоду од 1671. до 1674. предлагао Сенату да дозволи да православни Срби у самом Дубровнику или у околини саграде цркву. Сенат је одбио предог бојећи се да католици не би одлазили у ту цркву, те на крају и коначно прешли у њу. После вишегодишњих историјских дешавања у Дубровнику су изграђене три православне цркве: Црква Светог Ђурђа на Посату, Црква Светог Арханђела Михајла на Бонинову и Црква Светог Благовештења “, прецизирала је Александра Стошић.
По њеним речима, одувек је важило да се утицаји неких народа, школа, праваца, најбоље одражавају на језик и писмо и да се у том домену може посматрати и употребу ћирилице у Дубровнику.
„Међу најистакнутијима који су се бавили овим питањем издвајају се Петар Колендић и Милан Решетар, али питањем ћирилице бавили су се и други Дубровчани, међу њима и Вид Вулетић Вукасовић. Занимљив је податак да су први забележени стихови у Дубровнику написани ћирилицом. Трагове српства осим у самом народу, језику и писму налазимо и у књижевности и у култури. Сијасет је ликова из српске књижевности које налазимо у делима дубровачких књижевних стваралаца, како у ренесанси и бароку старог Дубровника, тако и у новијој дубровачкој књижевности”, рекла је Стошић.
Она је икстакла да је занимљиво што се лик Светог Саве у делима дубровачке књижевности јавља у поезији, прози, и драми. Од аутора који су у својим стиховима забележили лик Светог Саве издвајају се: Антун Сасин и Јанкета Палмотић, у прозним делима то су Мавро Орбин и Тома Ивановић, а сачувана је и у заоставштини Милана Решетара једна драма.
„Матија Бан један је од последњих значајних Дубровчана који су на дворовима српских владара били у служби саветника и водили политику. Вероватно не постоји личност која је имала више покушаја да учини добробит српском народу од Матије Бана. Дуго је постојала иницијатива за оснивање Друштва Светог Саве , а захваљујући Матији Бану 1886. године Друштво је установљено и започело је своју делатност. Матија Бан је први споменуо подизање Храма Светог Саве што је још један велики разлог зашто Бан не сме пасти у сенку заборава. Мали светосавски храм, како је познато, подигнут је тек 1895. године, да би градња великог храма била започета 1935. године“, рекла је Александра Стошић.
Њеном предавању су присуствовали ученици првог и другог разреда Гимназије „Стеван Јаковљевић“ са професором књижевности Сашом Станковићем.
