NATAŠA DIMITRIJEVIĆ, doktor ekonomskih nauka: „Igra“ (7), priča

Игра 7. Екран на телефону је засветлео. Изненадни звук поруке пренуо је Ему из размишљања. Држала је књигу у руци, већ неко време отворену на седамдесет и некој страни. Мисли су јој одлутале некуд, књига јој није држала пажњу. Десном руком тражила је телефон који је одложила на ноћном сточићу поред кревета. Порука је вероватно од Александра, помислила је. Често јој је слао поруке за лаку ноћ. Помало мрзовољно опипавала је површину ноћног сточића не би ли осетила под прстима четвртасту справицу која је пре тога забрујала, али није успела да је нађе. Светло у соби је било пригушено, навикла је да чита у таквој атмосфери, а телефон је по навици опипавала руком, и обично је успевала да га пронађе из прве. Сада је морала да се придигне из кревета како би пронашла телефон и прочитала поруку. Ема је померила хрпу књига на ноћном сточићу, испод којих је пронашла телефон.

• Коста. Порука је била од Косте. Еми је наједанпут крв прострујала телом. Као бујица реке услед јаке кише. Срце је убрзано тукло, забубњало јој је у ушима. Јагодице прстију којим је лако држала телефон, полако су пулсирале. Нервоза. Неконтролисана реакција њеног тела. Палцем је склизнула преко телефина и убрзо отворила поруку.

“Go away from my window
Leave at your own chosen speed‘‘

• Џони Кеш. То је тако личило на Косту. Док су били заједно, често јој је слао кратке текстове песама које је волео. Речи су за њега имале неко магијско значење. Увек је говорио како са речима треба бити врло опрезан, јер су оне кључ људских душа. Ема осети неко благо пецкање по телу, нешто што одавно није осетила. Знала је да је то срећа. Једна од оних које покрену ситнице, наизглед мале, а велике ствари. Срећа је овај пут немо изговарала Костино име.
• Последњи пут када су се срели, нису се ни јавили једно другом. Ема је била изнервирана тим сусретом. Заправо је била разочарана. Када сусрећете особу која вам значи много, очекујете превише. Заправо се надате чуду. Happy end-у, као у холивудским филмовима. Свакако не очекујете мук. Једно велико – ништа.
• Од тада, Ема је често замишљала тренутак када се Коста буде јавио. Покориће га ћутањем (несвесно, тиме је само показивала своју слабост). Као да је не занима. Или речима. Кратким, јасним и одсечним. Ема је свашта замишљала, нарочито ноћу. Вртела би се у кревету, безуспешно хватајући почетак и крај својих мисли. Сценарио се из дана у дан мењао, али суштина је остајала иста. Откачиће га. Лако и брзо, онако како је Коста откачио њу.
• Фалиш… Нервозним прстима, ужурбано је написала и још брже послала поруку. Као да се бојала да ће овај, дуго очекивани тренутак нестати. Као да ће порука коју је Коста послао да се загуби, у мору других непостојећих, дуго ишчекиваних његових порука.
• Порука је пслата. Обавештава телефон. Ема начас заустави дах. Склопи очи. Климну полако главом у неверици. Зашто си то урадила?! – запита се бесно у себи. Будало непромишљена. Истог часа, забруја телефон у њеној руци. Ема брзо отвори поруку. Није очекивала одговор. Срце још снажније залупа. Страх.
• Као да јој судбина зависила од његових речи. Емотикон са срцем који намигује. Бура у Емином телу се утиша. Бујица крви успори. Ема поново осети благо пецкање по телу. Срећа. Остаде загледана у мајушно срце на екрану, палцем подигнутог изнад тастатуре телефона. Овде треба стати – помисли. Ову причу не треба убрзавати. Крхка, каква је одувек била, треба је пустити да траје.
• Ема одложи телефон. Угаси лампу. Протеже се весело све до ножних прстију који су од милине поигравали.
• “Све док траје, добро је.“

Др Наташа Димитријевић: БИОГРАФИЈА

Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.

Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.

Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране ЕУ“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.

Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској Унију на Европском Колеџу.

Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.