He, he! Danas mu je rodjendan… pa da ispričamo priču..
……
15. Maj ’85.
Ja mlada, ali umorna kao pas. Radilo se od 6 h… dakle, budila sam se u 4.20 , Maru sam budila u 4.40 h… jurnjava, oblačenje, pa pešice jedva nekako do vrtića. Autobus za Zdravlje dolazio u 5.45 kod Modne kuće…ja u farmerkama do posla, ali tamo, njihova visost šefovi, zahtevali poštovanje dress coda. Znači, haljina i cipele u ormanu… pa presvlačenje
U 2 h poslepodne – obrnutim redom trčanje do vrtića po dete.
A ono samo što se probudilo iz popodnevnog sna, spremno za šetnju, igru i maltretiranje majke joj jedinice!
Dakle, divan prolećni dan…
Pošle smo u šetnju dugačkom i vrlo prometnom ulicom… znam da sam je držala za ruku, znam da sam pokušavala da budem 100% budna i prisutna… Ali
Iz istog pravca ka gradu, mladić je vozio motor.
U jednom trenutku, Mara mi je pustila, ruku i krenula preko ulice.
Sećam se užasa – ne sinko, čekaj!!!
I onda mrak!
A dogodilo se…
Mladić je, da bi izbegao dete, skrenu desno, udario u mene, oborio me… kasnije smo saznali!
I on i ja smo bili 4 h u komi. Udarili smo glavama, ja u kolovoz, on u ivicu trotoara… crtali nas kredom po betonu, nisu smeli da nas pomeraju. Meni curela krv iz uha, njemu glava bila krvava na sve strane.
Probudili smo se u bolnici…
Kod mene fraktura lobanje, posekotina na ušnoj školjki, prelom ruke i ostale manje traume.
Momku je bila povredjena glava, noga…
Ja sam bila u bolnici 10-tak dana.
I znam da su se, posle prvog šoka, straha i neizvesnosti, više brinuli za Maru. Ne, ona nije ni taknuta bila, ali je od šoka prestala da govori… sve dok ja nisam došla kući i dok je nisam zagrlila…
I momak se oporavio.
….
Posle izvesnog vremena dobijemo poziv za sud…
…
Nas dvoje u sudnici.
…
Hoćeš li ti da tužiš ovog ovde momka zbog povrede i bla, bla…
Da ga tužim?! Pa ja sam mu neizmerno zahvalna što je bio toliko priseban, nije mi dete povredio… povredio je više sebe nego mene. Ma naravno da neću da ga tužim!!
Sudija:
Dobro onda – ti mladiću pazi kako voziš, a ti devojko pazi kako hodaš. I čvršće drži to dete za ruki!!!
Toliko!
Od tada smo drugari.
Od tada je prošlo skoro 40 godina.
Mladić na motoru je ozbiljan momak, otac, deka, Mr. Ph. Sci..ejj
I pre svega odgovoran čovek!
A i danas mu je rodjendan 
Živ bio, Buki 
Mara i ja ti želimo srećan rodjendan i lep provod.
Opa, opa uz buzuki.
Opa složno svi u glas …
