Imam taj neobično ‘lep’ dar da zapamtim sliku, trenutak ili podatak koji opasno zaprete da mi upropaste doživljaj celog putovanja. Onda se mučena svim silama trudim da to zanemarim i u folder – sećanja – spakujem samo lepe slike…
……….
Jedno od lepših putovanja je bilo ono pod nazivom Dvorci Vojvodine..
Ravnica u kasno proleće i diše i miriše, cveta i buja na,sve strane…a mi lagano obilazimo dvorce. Ima ih na desetine… dodyše, neke smo mogli da vidimo samo spolja, ali smo u 7 ulazili i slušali priče.
Naravno da su najinteresantniji oni koji su pripadali porodici Dundjerski… u to vreme se reprizirala serija o Jagodićima, snimljena u Kaštelu, pa je to bio doživljaj više. Čovek nekako utone u to vreme, u taj život… kao da može da vidi ljude koji su to gradili, živeli i odživeli
A Fantast?
O njemu neću da govorim… njega treba videti, doživeti i po danu, i po noći… ne znam kada je slika lepša i ne znam koju više volim.
I priče o Bogdanu Dundjerskom, U. Prediću, nekoj Mari koju je Bogdan voleo pa dao da se njen lik živopiše u Kapeli Dvorca… o tome da se ogroman bazen punio mlekom, da se pokaže raskoš i moć, do one ergeli i neobično lepim konjima…koje plemenite životinje Bože mili!!!
I na kraju predivne priče, putovanja kroz istoriju i umetnost, kustos kaže:
A znate li da su posle II rata oslobodioci pokrali ‘pokretne stvari’ a Fantast koristili kao staju za ovce!!!
„Jbm ti oslobodioce, baš😡
I trudim se da to izbrišem i, za sada, mi ne uspeva
Ali,
Ako imate volje i mogućnosti… Fantast je stvarno fan-ta-sti-čan!!!
