Primer za ugled: Radomir Katić, profesor, osnivač i prvi direktor Gimnazije „Stevan Jakovljević“

ВЛАСОТИНЦЕ – (Пише: Данило Коцић) – О професору историје Радомиру Катићу писао сам неколико пута и увек усхићен његовим педагошким знањем, начином предавања и невероватним шармом. Под његовим утицајем, трудио сам се да имам – прелеп рукопис, а слова „китњаста“. Мој дипломски у гимназији био је управо из предмета који је предавао проф. Катић, из историје: „Србија за време Цара Душана“.

Зато сам био више него тужан када се преселио у „други свет“ иако ми је било савршено јасно да је то пут којим се неминовном корача, поготово у – позним годинама!

ПРОФЕСОР РАДОМИР КАТИЋ „НАЈДРАЖИ УЧИТЕЉ ВАРОШИ ВЛАСОТИНАЧКЕ“

Ево једног прилога о проф. Катићу који сам објавио 2011. године (видети сајт Јужна Србија, 18.02.2011) поводом уручења награде „најдражи учитељ вароши власотиначке“.

Звање ,,најдражи учитељ вароши власотиначке’’, које се додељује једном годишње и које је додељено професору Радомиру Катићу баш приличи уз име и дело дугогодишњег професора, оснивача и првог директора Власотиначке гимназије 1962. године. Професор Катић је, беседе у овој питомини на југу Србије, део незаобилазне историје овога краја, пример професорске мудрости и знања. Иако је давно зашао у девету деценију живота, где год се нађе шири ведро расположење. Волео је и воли професор Катић овај крајичак природних лепота југа Србије, родни крај, обожава ,,Вински бал’’ и са носталгијом се сећа дана проведених за професорском катедром у Власотиначкој гимназији!

У граду на Власини, где се суграђани добро познају, о професору Катићу говоре бираним речима. Нема готово ниједног правника, економисте, професора, лекара, некадашњег ученика Власотиначке гимназије, коме професор Катић није предавао историју. Професор Катић је знао својим непоновљив шармом, изваредном дикцијом и одличним познавањем историје да заинтересује и најмање стрпљиве ученика. Ретко је бележио слабе оцене, јер је ученике било срамота да на час професора Катића дођу неприпремљени. Никада професор Катић на час није одлазио без креда различитих боја. На табли је изванрендим рукописом исписивао оно што треба упамтити и дежурним ученицима, кад звоно означи крај, било је жао да уклоне те прелепе белешке! „Предавања професора Катића, каже др Славко Крстић, познати лекар-гинеколог, ученик Власотиначке гимназије, била су песме у прози, непоновљи исечак живота за вечито трајање!“

У маниру великог глумца – а обожава Бору Станковића и његовог Миткета – годинама је говорио професор Катић о лепоти људског трајања, о значају дружења и поштовању саговорника. „Волео сам професорски позив, волео ђаке, а осећам и велико поштовање које гаје према мени иако је давно прошло време када сам одржао последњи час!“, вели професор Катић.

У родном крају, који воли – и у годинама ,,трећег доба’’, у деветој деценији живота, професор Катић се бори за заштиту њених природних лепота. На улицама ове лепе вароши може се видети како достојанствено шета и као да ту, на отвореном простору, држи неки нови час историје и то увек обучен у ново, уредно одело и белу кошуљу коју неизоставно краси – лептир машна!

„Признање ,,најдражи учитељ вароши власотиначке’’, које је додељено професору Катићу дошле је у праве руке. Он је био и остао најбољи доказ како и у ово сурово време има колега и професора који се памте за цео живот!“, каже Божидар Спасић, такође дугогодишњи омиљени професор географије у Власотиначкој гимназији (на жалост, преминуо ове, 2019. године). У недавно књизи-летопису Олге Станковић, ученице Власотиначке гимназије, ,,Били смо спремни за узлет’’ у којој се описује генерација 1963-1967. године, бираним речима се говори и о професору Катићу. У запису са сусрета те генерације ученика у дому др Славка Крстића, професор Катић, између осталог, пише: ,,Сутон полако пада, а весеље је све јаче. Евоцирање успомена тече, а игра и песма непрекидно трају. Славкова фамилија и младе ,,конобарице’’ точе Славково вино за које се сматра да је најлепше на југу Србије.’’

ШТА ПИШЕ ВИКИПЕДИЈА О ПРОФЕСОРУ КАТИЋУ

Радомир Катић (Кајмакчалан, 29. јануар 1926 – Власотинце, 9. фебруар 2012) био је оснивач и дугогодишњи професор Власотиначке гимназије. Провео је детињство у Лесковцу. Био је син Светозара Катића, официра краљевске војске, касније и начелника полиције у Лесковцу. Дипломирао је на Филозофском факултету, Одсек за историју и Вишој педагошкој школи. Био је ожењен Вером Катић (рођ. Петровић) са којом је имао троје деце, сина Драгана и ћерке Даницу и Драгану. Преминуо је 2012. године у осамдесет седмој години живота. Један је од лауреата награде „Најдражи учитељ“ и признања „Заслужни грађанин“ града Власотинца.

Такође, носилац је био више захвалница и повеља из области културе, образовања и спорта. Са неколико својих колега оснива класичну гимназију у Власотинцу. Поменута гимназија је формирана као гиманазија садашњег типа. Професор историје Радомир Катић именован је за првог директор гимназије, такође је и најзаслужнији је што школа носи име писца српске трилогије везане за балканске ратове и Први светски рат, Стевана Јаковљевића, који је у периоду од 1945. до 1950. био и ректор Београдског универзитета, а касније и члан Српске академије наука и уметности. Поред изузетно интересантних предавања из историје, познат је и по томе што је на својим часовима а нарочито на часовима разредне наставе, држао предавања и из лепог васпитања – тзв. „бон-тона“.

Такође, сматра се једним од оснивача и ниже музичке школе у Власотинцу. Године 1986. проглашен је за педагошког саветника. Као пензионер (од 1990. године), често је виђан у Власотинцу, како са лептир машном и увек уредном фризуром, радо разговара са својим суграђанима. Многи га и данас пореде са легендарним професором Костом Вујићем. Извео је 40 генерација, међу којима и има познатих економиста, правника, научника, професора…

Глумио је у Власотиначком аматерском позоришту у више од 10 представа. Познат је по улогама Миткета у представи „Коштана“ Боре Станковића, као и Стевана Драгића, познат као „Сеоска лола“ у истоименој представи. У младости се бавио фудбалом. Наступао је за ФК „Момчило“ из Лесковца и ФК „Власина“ из Власотинца. Играо је на позицији централног бека (центархалфа). За време Другог светског рата извесно време тренирао је и бокс у Лесковцу.

ВИДЕТИ:

Broj Pregleda: 1.149