ДЕВИЗНИ КУРС
Сећам се 1993. године.
Хиперинфлација. Цене се мењају сваког тренутка. Марка је вртоглаво расла, расла. Улични дилери су профитирали, а народ се мучио и плаћао. У то време, двојица студената из унутрашњости изађоше на испит. Професор је знао који су и пре него што су извукли питање упита их: –Како је тамо код вас? –Па онако, као свуда у земљи. –Има ли уличних дилера? –Има, где их сада нема. –Је ли, а можете ли ви да ми обезбедите две хиљаде марака по званичном курсу, чујем то код вас има. Треба да купим ауто па ми толико недостаје. –Нема, професоре то… Колега га ногом удари по цеваници и рече: –Ма, може професоре, само реците за које време. –Па, рецимо тамо до петка – одговори професор – данас је уторак, а ауто пијаца је суботом. –Ја мислим да може, мало ћемо се намучити, али… –Ок – рече професор – Видимо се онда у петак. Кад изађоше колега поче да виче на овог што је обећао: –Јеси ли нормалан, где данас има девизе по курсу? –Па нема! –Па што онда кажеш да има? –Па зато што хоћу да положимо. –Како? –Па тако, још увек не капираш. 76 –Донећемо му две хиљаде, он ће нам их платити по курсу, разлика у цени пада на нас. –И то је довољно. –Видећеш. У преостала два дана, купише девизе на црно по уличном курсу и у петак дођоше по договору, а професор их упита: –Јесте ли успели, момци? –Јесмо, професоре! Додуше нешто је више од званичног курса, али успели смо. –Дајте паре. Они му избројаше и предадоше марке. Професор изброја динаре по званичном курсу и даде им. –Е, лепо, то смо завршили. Дајте сад индексе да вам упишем оцене. Ако сте ви успели да нађете девизе по званичном курсу, то значи да ви познајете проблематику овог предмета! – уписа им оцене и растадоше се, по њима, заувек!
