Prof. dr Dragomir S. Radovanović, književnik: „Index crven od stida“, deo zbirke priča

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Проф. др Драгомир Радовановић, најплоднији лесковачки књижевник аутор је, између осталог, збирке прича „Индекс црвен од стида“
ДРАГОМИР РАДОВАНОВИЋ: „ИНДЕКС ЦРВЕН ОД СТИДА“, прича
Били су веома амбициозни постдипломци, радили су и марљиво су учили. Испите су давали са лакоћом, оне праве, али што су ишли даље било им је теже.Чекали су их професори који су о њима све знали, и ко су, и шта су, и шта раде, у каквој су финансијској ситуацији и колико могу од њих да се огребу. Знали су све што не треба, а најмање колико знају. Тактика им је била ко не плати на мосту, платиће на ћуприји. Зато су радили тимски – у тандему. Рачунали су да те прве и лакше испите лако прођу али кад дођу пред крај онда ће платити и за претходне. Изашли су на последњи испит, спремили су материју одлично а испит се полагао писмено. Урадили су одлично и по најстрожим критеријумима требало је да добију бар осмицу – тако су они мислили. Кад су објављени резултати њиховом чуђењу није било краја, ни сами не знају где су погрешили. Кад су испричали рођаку шта се десило он рече: –Па добро, биће боље следећи пут, и падање је саствани део студија. Мислио је да треба нешто утешно да им каже, иако је знао да су у питању нечасне радње. Не говорећи им ништа он сутрадан окрену број телефона једног од професора који је словио за руководиоца и био у тандему са предметним професором. Назва га наводно да провери да ли је тачно да су ова двојица пали и може ли он да дође да нешто поразговара с њим. Овај са задовољством прихвати предлог, договорише дан и време посете. Бизнисмен је био тачан, професор га прими и кад рече ко је и шта је упита га: –А којим се послом бавите? 68 –Трговином. Све и свашта. Сем дроге, и оружја, то раде политичари и генерали – рече у намери да испадне духовит. –Лепо Бога ми, а има ли фајде. –Па, није да нема, не могу се пожалити. Него како онај мој рођак да падне са својим пријатељем, а тврде да су добро урадили писмени испит код овог вашег колеге. -Знате шта господине, ово није ухлебљење, ово је наука. Мора много више да се ради и зна. –Они су се разочарали и имају намеру да промене факултет. –Таман посла, то немојте да им дозволите ни по коју цену. Па, положићете то. Ево ви ћете нама да уплатите спонзорство за књигу, знате професор спрема нову књигу и они ће положити. После тога узеће завршни испит код мене, ја имам готове радове и даћу им да то прекопирају и нормално да ће и то платити. Знате, време је новац, а они неће губити време. –О том потом – рече бизнисмен. Него како да они заврше овај испит? –Па, рекох вам, уплатите му спонзорство за штампање књиге. –То ли може тако? –Може, знате времена су тешка, ви ћете њему помоћи за књигу, а он ће вама помоћи за испит. То можете да сматрате завршеним и рачунајте да вам ја дам готове радове. Бизнисмен устаде, из појаса извади диктафон, укључи га и пусти снимак. –Професоре, слушајте ово! 69 Када професор чу снимак пробледе, поче да пали цигарету а руке му задрхташе. Шетао је кабинетом као суманут. –То није у реду. То вам није требало. –Са таквим хоштаплером поштени људи могу да се изборе само вашим методама. –Па шта, то није доказ за суд. –То је доказ за мене, битанго једна. Знам о теби све, знам и где станујеш и да имаш децу. Сад ти размишљај! Довиђења, и схвати да више нема зезања – рече и бесан изађе из кабинета. Ускоро постдипломци добише обавештење да се јаве на ванредни испит. Сада се нису ни спремали. На испиту је један нешто и писао, а други у инат ништа. После неколико дана добили су обавештење да су обојица положили.

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

Discover more from Medija centar 016

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading