Posao!
Svi volimo svoju decu i želimo im sve najbolje. A tek unucima. Živimo za njih i zbog njih. Najstariji unuk je završio fakultet, zaposliće se i postati svoj čovek.
Deda reši da mu pomogne.
Raspitivao se po gradu da li ima odgovarajući posao, ali ništa.
Reši da ode kod jednog svog prijatelja. Kad se sretoše ovaj ga upita:
-Gde si. Šta ima novo! Čudo si se setio mene! Sigurno je neka muka!
Ma ne, nije muka! Unuk mi je završio fakultet pa dođoh da se raspitam ima li šta od posla. Znaš bio je student generacije.
Ma to nije bitno, odgovori mu drugar. Je li član stranke?
Ma ne, taman posla. Njega politika ne interesuje. Baviće se naukom.
Ako, ti si video veliku fajdu od nauke, pa će i on.
Šta meni fali?
Ništa… Znaš šta si mogao da budeš… Bog.
Dobro, nećemo sad o tome. Rekoh ti zašto sam došao.
Slušaj, da bi imao bilo kakve šanse mora da se učlani u stranku. Takav je princip.
Ne verujem da hoće. Znam mu stavove, to ga ne zanima.
Dobro, a ima li pare?
Kakve pare?
Pa pare da pomažemo, da lakše ide!
-Odakle mi, bre? Znaš da sam penzioner, a on još ne radi.
Snađi se ako hoćeš da pričamo na tu temu.
To li mora?
Mora, to je drugi princip. Ako neće da se učlani onda mora da uđe…
Koliko?
Zavisi…
Od čega zavisi? Rekao sam ti da je bio student generacije.
Ma ko te za to pita. Koliko možeš da uđeš, jer od toga zavisi radno mesto. Ako hoće da bude radnik u Juri ili Aptivu tu je najniža cena. Ako hoće u ustanove to je bogami paprena cena.
Ne može li bez toga?
Ne može. Princip je princip. Jedino da nađeš nekog velikog mudonju da on naredi, ali ti to niti hoćeš niti možeš, znam te. Da si legao na rudu sad bi kod tebe dolazili, a ne ti kod mene…
Dobro, batali to. Ti znaš da to nije moj stil i da to ne mogu.
-Znam a i ti znaš ko ne plati na mostu platiće na ćupriji…
Dobro, pošto se još razumem u biznis, mogu li da otvorim neki privatni posao?
I to zavisi…
Od čega?
Od saradnje. Ako se obavežeš na pomoć stranci možda i može, ako ne pitanje je…
Ja doduše taj deo mnogo i ne poznajem ,za to su drugi zaduženi. A znam, ako ne sarađuje, odmah u startu ti se usele inspekcije, pljušte kazne i ti moraš ili da sarađuješ ili da zatvoriš biznis.
U majku mu, znači da takvog čoveka šaljem u inostranstvo…
Pa zašto je onda učio školu?
Niko ga nije terao. Neka ide, ako misli da će mu tamo biti bolje.
Pa ne znam da li će da mu bude bolje, ali od nečega mora da se živi. Treba da se ženi, porodicu da stvara.
Ja ti rekoh koji je put.
Neće on to, a ne želim ni ja.
Onda radi kako te pamet uči!
Znači, u inostranstvo? Ako, koji će nam đavo ovde takvi posle samo rovare i nešto se bune. Neka ide da vidi kako se tamo krvavo zarađuje lebac.
Kao ti ovde?
Šta ja? Drugo sam ja, ja sam zaslužni član, od početka sam u partiji…
Pa neka si. Nije to u redu, nama treba stručni ljudi da izađemo iz ove situacije…
Iz koje situacije, šta fali našoj situaciji? Ja nikada bolje nisam živeo.
Ne gledaj samo sebe, gledaj malo i narod, gledaj omladinu…
A što ja da gledam? Neka svako gleda sebe… Ako je pametan, kako kažeš, snaći će se…
Snaćiće se sigurno, ali umesto da daje doprinos razvoju naše zemlje, on će razvijati neke druge…
Pa što? I oni treba da žive. Ne brini ti brigu o njima nego o sebi. Tuđa zemlja muka je golema. Hoćeš li da ih ne viđaš, da sa praunicama pričaš preko skype-a umesto da ih šetaš po parku?
Pa neću ja to, ali šta da radim?
Ja ti rekao šta da radiš. To su principi a bez principa se ne može funkcionisati…
Ali principi su pogrešni…
Opet ti u tvom stilu. Tako je danas i biće tako dok smo mi na vlasti, a ti dobro razmisli. Upropastio si sebe, nemoj sad i unuke…
Nikad se ja i ti nismo razumeli…
Ništa ti ne shvataš. Mnogo se je toga promenilo, samo se ti ne menjaš.
I neću.
Vi ne vidite da ovo nije dobro.
Stalno se smanjujemo, kakva će nam biti budućnost?
Budućnost, šta to beše? Čoveče, shvati, ne živi se hiljadu godina. Zato u se, na se i poda se, pa dokle hoće. Sad živi, posle kako hoće… Mi to posle nećemo dočekati…
Znači tako?
Tako i nikakvo drugačije. Priključi nam se, to ti je rešenje i izlaz…
Nikad, pa ni tad!
A koji si đavo sad dolazio kod mene? Ja te lepo učim šta i kako, a ti sve znaš bolje od mene. Šta ćeš onda kod mene?
Ne znam ni ja. Mislio sam da u svakom čoveku postoji bar malo ljudskosti, ali izgleda da sam se prevario.
Uvek se ti prevaris. A mogao si da budeš Bog… Ako si upropastio tebe nemoj i unuke… Razmisli.
Neću da razmišljam o pogrešnim stvarima. Zao mi je samo što izgleda neću dočekati da vam vidim leđa.
To sigurno nećeš da dočekas, ali ćeš videti leđa unuku kada odlazi iz zemlje… Nego razmisli dobro za toliko smo drugari, čekaću te da dođeš. Ako nećeš, radi kako te pamet uči ja ti ništa nisam kriv, niti dužan.
Hvala ti bar na iskrenosti. Ja da sam hteo da radim tako kao vi, sada bi, što ti kažeš, bio Bog. Ja to neću pa kako hoće, a vreme će pokazati ko je u pravu…
%
Rastadoša se obostrano nezadovoljni.
Posle desetak godina rada u inostranstvu, unuk se vratio sa porodicom i kupio preduzeće u kome je trebalo da radi, ako se učlani u stranku ili plati na ćupriji. Prvo što je ovde uradio posredniku je dao otkaz.
Stručnjaci ne čekaju zelenu travu. Čekaju je magarci.
