Проф. др Миодраг Стојковић: Загађење доводи до стерилитета и срчаних болести, а наша Влада не одустаје од продаје рудника
![]()

Kада један човек оде, сувише је, а у 2021. нас је напустило много блиских и добрих људи. Због загађења животне средине у великом смо ризику да у будућности обољевамо од тешких болести, а наша Влада не одустаје од стратегије продаје рудника, јер одбијају да прихвате чињеницу да је бити болестан много опасније и скупље зло, него бити сиромашан, прича у разговору за Novu.rs професор доктор Миодраг Стојковић родом из Лесковца, најпознатији српски, али и један од водећих светских генетичара.
Како видите годину иза нас?
Иза нас је 2021. која је била још једна година прилагођавања на спутаност, а уједно, и подсећања да су сопствено и туђе здравље добро која не треба механички, по дифолту узимати и угрожавати. И када један човек оде сувише је, а у 2021. нас је напустило невероватно много блиских, добрих, креативних људи.
Ваш посао је, делимично, борба за наталитет у Србији, колико је беба стигло на свет, захваљујући Вашој болници у Лесковцу?
Сваки успех у борби против стерилитета, беле куге и рођење детета, добија још више на значају и важности када покаже људима, који су уморни од свакодневних бројева новозаражених и преминулих, да треба издржати и да ће живот и овога пута победити. Од како је основана, специјална болница СПЕБО Лесковац је помогла да на свет дође преко 1.500 беба, ако могу пластичније да се изразим скоро 80 нових школских одељења.
Имате ли предвиђања за 2022. годину, шта нас чека и да ли смо спремни за све што долази, с обзиром да смо од 2020. прошли кроз тежак период, који никако да се заврши? До када ћемо се борити са коронавирусом?
Управо тако, чека нас наставак борбе са коронавирусом. Нисам сигуран да ће она престати 2022., али ако схватимо да је вирус глобални проблем и да се тако треба борити против њега, можда смањимо његов утицај на наш свакодневни живот. То се сигурно неће десити, не све док у Европи постоје државе које имају стопу вакцинације од 80 одсто, а у Африци један одсто.
Какво је Ваше мишљење о протестима против копања рудника који ће угрозити животну средину? Колико побуна народа може да уздрма председника државе и Владу?
Протести који се дешавају код нас и који указују на заштиту животне средине су нешто најнормалније, они се дешавају и у другим земљама и имају велики ефекат на политичку сцену. То видимо по последњим изборима у Немачкој. Али наука и медицина одавно, пре политике, указују, а сада и наши резултати студија које смо обавили у Бостону, на то да је загађење животне средине катастрофално по људско здравље. Оно утиче не само на дисајне путеве, на појаву кардиоваскуларних обољења, већ и мења хормонски статус, утиче на појаву шећерне болести, аутизма, неуродегенеративних обољења, до абнормалног раног развоја, стерилитета, губитка трудноће… Како ствари стоје, наша Влада не одустаје од стратегије продаје рудника, земље, чисте воде, као и спречавања рада фабрика са старом, по животну средину и здравље народа, опасном технологијом. Неко ће то објаснити сиромаштвом, али управо је здравље највеће богатство, а болест најгоре и најскупље зло. Власт и одговорни би то требало да знају.
Зашто сте поднели оставку на место професора на факултету у Крагујевцу?
Разлог је једноставан. Људи који ни зарезом нису допринели да Крагујевац добије Центар и пројекат за његову изградњу и опремање, су самовољно променили његову суштину. Декан медицинског факултета, професор Јаковљевић је прерасподелио средства која су била намењена “Банци и Центру за истраживање матичних ћелија“ и један добар део тих средстава дао себи. Када сам њему и ректору, професору Филиповићу још 17. октобра послао допис и указао да то угрожава рад и циљеве пројекта, они нису нашли за сходно да одговоре. Промена пројекта и такво понашање су довољан разлог за оставку. Како они то сигурно неће урадити, онда сам то учинио ја.
Како сте се провели за дочек Нове године?
У Хамбургу, у кругу породице, уз свечану вечеру, а онда уз добар филм, отпратили смо 2021. и дочекали 2022. и нове изазове у борби против стерилитета.
Шта бисте пожелели грађанима Србије који нас читају, у 2022.?
За рођендан су деца компоновала и послала песму Астрид Линдгрен, познатој шведској књижевници. Песма се зове “Скочи“. Скочи у живот и онда када је мрак и када је тешко. Желим свима да у 2022. и по овом питању послушамо децу и да поред свих невоља и околности што чешће славимо победу живота и да нас при томе сваки скок приближи нормали – не заборавивши шта је есенцијално и кључно, а шта безначајно и споредно.
На којим сада пројектима радите и какав ће они имати значај за будућност науке?
Донео сам огроман материјал и резултате анализа са Харварда које треба добро студирати, објавити, патентирати. Како се ради о утицају загађене људске средине на појаву болести и људско здравље, донеће и одговоре на питање зашто неке болести настају чешће него раније и зашто, ако не прекинемо да сами производимо болести, неке никада неће нестати. Ту мислим и на проблем женског и мушког стерилитета и утицаја на квалитет и потенцијал полних ћелија.



