![]()

ВРАЊЕ – Сваки стих песникиње Сунчице Денић одређује се и осмишљава кроз језички обликован унутрашњи свет сећања, емоција и промишљања. Баш како је и Бодлер препоручивао да стваралачки доживљај света кроз емотивне слојеве, нарочито кроз љубав, обе збеђује и даљи поглед, и шири видокруг, али и обиље детаља, па и садржајних стожера.
Помоћу сликовито-мелодијско-значењске представе нас и ње (песникиње), и заједничких нам егзистенцијалних и духовних за датости, песникиња контролисано утискује медитативност и благу ироничност у свој
поетски говор, успевајући да стихом опева и оно што је прошло, а посебно и ово тре нутно, што и даље траје. Опевавање стања личне и колективне угрожености, и данас
снажно испољеног, никад није престајало у њеном стиху, превазилазећи атрибут ламента, представљајући се пре свега као ис куствено-домишљена визија света у којем
живимо. (Александар Б. Лаковић)
%
Сунчица Денић (Угљаре, 1956) српска је списатељица, доктор књижевности и професор. Рођена је 22. априла 1956. године у Угљару код Приштине. Дипломирала, магистрирала и докторирала на приштинском Филолошком факултету. Пише поезију, прозу, књижевну критику и есеје. Живи у Врању где ради на Педагошком факултету, на катедри за језике и књижевност.[1] Члан је Српског књижевног друштва
PROF. DR SUNČICA DENIĆ MIHAILOVIĆ: ANTOLOGIJA TEKSTOVA IZ UŽE STRUČNE OBLASTI – KNJIŽEVNOST
