ЛЕСКОВАЦ – Проф. др Живан Стојковић, оцена: Славица Б. Лазаревић: ИЛУЗИЈА, Лесковац 2020. – Наслов критике: „ЖИВОТ КАО ИЛУЗИЈА“.
Нема светлости без сунца / и човека без љубави (ГЕТЕ)
- Сваки човек је тајанствена ризница богатства ума, осећања, способности, енергије, талента, љубави, патње, радости, али само по неки успева да продре у дубину неоткривеног златног рудника своје племенитости и вулканске ерупције за разумевање живота. Дуго је то скривено благо постојало у суптилној души Славице Лазаревић, коју живот није мазио, да би избило свом силином задивљујућег умећа да све то искаже на изузетно упечатљив начин., специфичним поетским приступом без стиховног канона, али са изузетним песничким набојем пред крај седме деценије свога живота.
- Кроз прозно поетске стихове у 101 песми открила је тајанственост своје личности, богатство духа, скривеност умећа и способност да поклони исто толико ружа ономе коме је подарила сву силину своје љубави која ће трајати до краја живота.
- За њу је та љубав била садржај бивствовања, остварење снова, предавање без остатка. Збирку песама изузетне садржине и сензибилности назвала је илузијом без обзира што је свака написана реч убојита стрела њене животне приче, која се ретко среће.
- Ако је илузија неостварљива машта, самообмана, привид, уображење, онда свака песма то демантује силином исказивања патње, али и неописиве љубави која је стално била у искушењу, не због искрености двоје људи, него због природне неправде коју је требало поднети и савладати је без обзира на негативна искушења и исказане непоколебљиве одлуке „ А, ја ћу, слободно, храбро и даље волети живот. Радовати се росним зорама и са сјајем у очима лепоту преливати у срце своје.“
- Своју животну и јасну аутобиографску причу саопштила је на начин који читаоца доводи у екстазу како од изазовних наслова, тако и ознаком да је свака песма у првом делу ове обимне књиге ода љубави, када је била свесна велике и не сакривене љубави и када рима није ни потребна, јер је свака реченица више од поруке и предивног сазнања тог осећања видљивог, доживљеног, запамћеног, јер оно оплемењује све што својим дахом додирне и потврда је Шилерових речи „Настали сте у љубави, у љубави цветајте.“
- И наша поетеса знала је да цвета када јој је била подарена љубав, да је доживи силном муње, па чак и кад је ОН који јој је узвратио љубав отпутовао међу облаке остао је међу ружама које сада грли. Тешко је пронаћи песника који ће своју личну трагедију претворити у илузију са жељом да се не преда и да остане веран темељу свога живота љубави не заборава. Зато не можемо прихватити поетесину илузију, као ознаку најдивнијег периода живота и љубави, јер је све то било остварено са јасним Афродитиним ликом. А права љубав, која је оставила неизбрисив траг на сјајном мозаику осећања и оданости не може никако бити илузија.
- Други део ове изазовне књиге саопштен је под поднасловом „Кад певају славуји“ који знају да препознају праву љубав и зато су изливе нежности пратили својом предивном песмом на коју „може и Цар да завиди“. Љубав Славица Лазаревић назива „дететом слободе“ када нема доминације и када се узајамно дарује вера, нада и истина. Она може бити вечна и кроз реинкарнацију којој је посвећена и посебна песма потврђујући силину већ доживљене, а онда изгубљене љубави која се може само на овај начин поновити у рајском врту „чије ће она кључеве бацити у брзу реку и нико их не може наћи“.
- Књига се завршава поднасловом „ С оне стране“ када поетеса, ипак, мора да призна да љубав није вечна, јер су од ње остале покидане нити и патетично закључује да је вечна само тишина. Тако нам заокружује своју животну причу, али са јасном поруком да живот мора да се воли истом оном силином коју љубав дарује. Славица Лазаревић, овим својим делом ушла је цветни врт књижевног богатства истом снагом којом је доживљавала љубав и патњу, бол и тугу, радозналост, капи кише и пољско цвеће, рана свитања, судбину и тако редом богатство живота да би је завршила поруком „Без Тебе остајем без даха, била сам Ти недвосмислено привржена, једина моја љубави.“ Књига је луксузно опремљена, добила је врсну критику Николе Милићевића, а текстови су пропраћени сликама у колору као посебној поруци о лепоти праве љубави.
28. фебруар 2021.
Проф. др Живан Стојковић, Лесковац
