Sava Dimitrijević, novinar i književnik: „Leskovački drveni tramvaj“

Први светски рат кад беше мобилисаше и трећепозивци у Лесковац – људи од педес до шесет године. Сви трећепозивци дошли на железничку станицу – врије од народ – од онија што ће идев с воз у Врање и онија што су дошли да ги испратив. У Врање се ишло с коњски вагони. На сваки вагон написано: запремина шес коња или четерес војника. Сви трећепозивци носив – карту вино, карту ракију (карта – дрвена чутурица од кило, од две, од три, па и од пет кила). Сви се већ дома понапили, а овде на железничку станицу весеље- едење, пијење, играње. Воз кад дошја сви се укачили у коњски вагони, а у вагони прострта слама. Чим је воз пошја трећепозивци си изнесев – кој печено прасе, кој јагње, пиле, петла, ћурку и банице и туј се пије и весели – све до Врање, а воз од Лесковац до Врање је ишја четри пет сата. У Врање кд дошли одвели ги у касарину, они седнули у ладовине под високи и густи кестени и ете ти га ћата да преузме војску од вођу пута – војног службеника. Узне ћата списак и презива: Михаајлооо Јо-ваанооовић! Пеетарр Гроздановић, Душан Стојановић, Јован Цветковић, Ђорђе Стефановић!… – чита ћата, а ники се не одазива.

– А, бре, казаја на вођу пута, где је војска! Који су овија што си ги довеја?

А вођа пута му казаја:

– Ма, госн ћато, не знате ви да читате! Дајте ми тај списак да ги ја прозовем. Туј је војска, сви су туј!

И узне списак и почне да прозива: Мика Моња! ЈA – одазове се Моња. Сава Шоња! Ја! Петар Гуска! Ја! Јован Штрк! Ја! Ђока Чавка! Ја! Стојан Деветак! Ја! Милан Буре! Душан Ћуре! Јован Мргулан! Никола Тртан! Стојан Гугутан! Џивџан! Џумба! Жика Таратумба! Медар! Златар!Они сви викав: ја! ја! А вођа пута вика: – Ете ти, ћато војска – сви су туј, смо ти нумеш да

читаш!