SELMA MEKIĆ: Inače nemam običaj da se javljam nekome koga ne poznajem, to se baš rijetko desi, i to je bio slučaj sa Nadijom. Ja još uvijek nisam majka i ne znam da li ću to biti, ali sam odrasla kao najstarija sestra, ćerka sam, kasnije sam postala i tetka tri puta, radila sam u vrtiću sa decom od jaslica do predškolaca, i jednostavno imam taj osećaj da detetu treba da zakopčam jaknu ako napolju duva vetar. E i Nadija je u mojim očima bila jedno od te dece. Našla se na vetrometini. I jednostavno sam osetila potrebu da joj pružim ruku i stanem u njenu odbranu, a hvala Bogu nisam jedina. Bila mi je gost u ateljeu i odavno mi sa nekim nije proletelo vreme dok sam sa nekim vodila razgovore i ispijala kahvu. Malo smo se smijale, malo smo bile zabrinute, a onda smo prešle u atelje i napravile kadrove koje ste imali prilike da vidite. Ja sam uživala da je stilizujem, a ona je uživala u modelingu, nisam morala da jok dajem nikakve instrukcije, njeno dostojanstvo samo pravi pokrete. U mom jatu labudova još jedno pile. Nadija je i umetnica, pa se zato još bolje razumemo. Obe nosimo prkosno crveni ruž i nosićemo ga. Isto kao i breme koje nosimo, jer nam je Bog dao onoliko koliko možemo da podnesemo. Ja sam sigurna da Nadiju čeka velika i ozbiljna životna staza i poziv. Nenametljiva je ostavila najveći utisak u državi i regionu. Kako je bilo biti žena sa hidžabom prije dvadeset godina u Srbiji i kako je biti sad ja najbolje znam. Ovo što su ova deca napravila za godinu dana, koliko su predrasuda srušila, to neki nisu uspeli ni za sto godina. Nema više niko decu za bacanje i za tudje ratove, to vam je davno prošlo vreme! Sijaj Nadija, i hvala ti što si nam ulepšala život. Nemoj gasiti svoje svetlo zbog onih koji vole da žive u mraku.
https://www.facebook.com/selma.mekic.2025
