Била је зима. Месец јануар већ на измаку. Улице, дворишта, кровови на кућама били су обасјани леденим наслагама. Снег је својим пахуљама дочаравао лепоту зимских дана,
У једној кући која се налази у близини храма Светe Тројица и храма Успења Пресвете Богородице, једна жена очекивала је порођај. Већ је била у поодмаклој трудноћи и с нестрпљењем очекивала долазак на овај свет своје бебе. Прошли су, готово, сви велики празници у месецу јануару, чак и крсна слава ове куће Свети Јован Крститељ, али беба је још чекала на излазак из мајчине утробе. Вероватно јој било лепо у мајчиној утроби, па је желела да ту што дуже остане.
Међутим, Господ Бог је имао другачију промисао, јер се све у нашим животима одвија по његовом одређењу,
У рано јутро, на Дан Светог Саве, одјкнуше црквена звона, огласише почетак Свете литургије. Жена, по имену Вера, прекрсти се и рече ,,Господе Боже свети, Богомајко Богородице царице наша, Свети Саво и сви свети помозите ми да данас донесем на свет моје дете, молим вам се да се родни на овај свети дан.“ Док се орила химна Светом Сави „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“, она осети копрцаље бебе у стомаку, одведоше је у породилиште, и врло брзо роди једну здраву девојчицу. Била је срећна и захвална Господу Богу, Пречистој Деви Богородици и Светом Сави што на овај дан њено дете угледа светлост дана.
Дете доби име Славица Слава и Сава које и дан данас са поносом носи. Расла је и васпитавана у патријархалној породици у којој се живело скромно, али су вера, љубав и захвалност свим свецима указивани на достојанствен начин. У њеној соби стоји икона Светоме Сави, уз коју она одраста, сриче прва слова и радује свему ономе што има. С мајком иде у цркву, поводом великих празника и тамо налази мир и љубав према вери и најближима.
Током школовања беше надарена лепим писањем, певањем, музиком. Завршила је филозофски факултет српски језик и књижевност, и као професор, радила је у школи. Имала је прилику да својим ученицма искаже значај вере и љубави према својој земљи Србији, њеној вери и љубави свеопштој. На часовима када је обрађивана средњовековна књижевност српског народа, са посебним задовољством је говорила о Династији Немањића која је Србијом владала скоро два века, која је оставила вечни траг на развој српског народа.
Зато, девојчица, сада већ мајка и бака, учи своју децу и унучад да поштују највећег српског сина, духовног прародитеља српског народа, оснивача Православне цркве у српском народу и првог њеног архиепископа, утврдио је свој народ у православној вери, био један од најумнијих људи свога времена, говорио неколико језика, путовао до Свете земље, градио манастире и цркве уз помоћ свога оца Стефана Немање у монаштву Светог Симеона Мироточивог. Изграђивач српске народне културе, први српски књижевник био је остао чист у свему.
Свети Сава је за живота свога и до дана данашњег био и остао највећи човек Светац.
Запевајмо радосно химну Светом Сави
Сви Срби и Српкиње велики и мали
Запевајмо сви у глас
Свети Саво спаси нас
