ЛЕСКОВАЦ – Драган Радовић је рођен је 18. 9. 1955. године. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1979. године. Радни век провео у културним установама у Лесковцу. Ожењен, отац троје деце.
КРЕТАЊЕ У ПОСЛУ:
– Десет година радио у Народној библиотеци у Лесковцу на пословима пласмана и популарисања књиге, са звањем библиотекара;
– Наредну деценију радио у Народном позоришту на месту директора (где се, у време рата и највеће кризе деведесетих, репертоар одржавао са 120 одиграних представа и 5-6 премијера годишње. У то време, освојено је десетак награда, што појединачних, што за представе; Позоришту је уручена Вукова награда и реализована су два изузетна пројекта: „Сцена ексклутива“ и пројекат „Балкан без граница“ – копродукција са позориштима из Бугарске и Македоније, са редитељем из Хрватске…).
– Од 2000. године ради у Културном центру на местима главног и одговорног уредника, уредника програма за децу и младе и уредника књижевног програма
Бави се организовањем културног живота, књижевном и позоришном критиком, поезијом, прозом и публицистиком.
КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО:
Објавио више од двеста библиографских јединица у српским листовима и часописима („Књижевни лист“, „Књижевне новине“, „Књижевна реч“, „Савременик“, Стремљења“ „Свеске“, „Багдала“, Градина“, Домети“, „Ријеч“, „Мост“, („Змај“, „Јеж“, „Ток“, „Vilesa“…).
Био члан редакције „Нашег стварања“, „Српског југа“, уредник часописа лесковачких средњошколаца „Ми“, главни и одговорни уредник војничког часописа „Партизанска ријеч“ у Титограду, листа за књижевност „Помак“. Уредио тридесетак књига поезије и прозе. Сада је главни и одговорни уредник часописа за уметност, књижевност и друштвена питања „Наше стварање“.
У области драмског стваралаштва написао неколико драмских текстова за децу и одрасле, од којих је монодрама „Ничеговић“ играна више од 150 пута широм некадашње Југославије.
Дечје представе „Брат од мушке тетке“ и „Школу воле и Мица и Столе“ игране су у пиротском и лесковачком позоришту.
Члан Удружења драмских писаца Србије.
Неколике радио минијатуре извођене су у програмима Радио-Београда и Новог Сада.
Заступљен у Антологији српске поезије за децу и у Антологији дијалекатске поезије и бројним зборницима.
За књигу дечјих песама „Добра Вода“ добио награду „Смели цвет“.
Приредио књигу о Лесковцу „Ћуприја над светом“. Књига је објављена у Панчеву и једно је од ретких дела лесковачких аутора која се налази у фонду Конгресне библиотеке у САД. Направио је зборник „Глубочица између обала“ сачињен од прозних, драмских и поетских текстова лесковачких аутора који пишу на дијалекту,
Аутор текстова за неколико пута награђивани туристички проспект Лесковца и текстова за сајт Туристичке организације Лесковац.
За рад у области културе добио Златну значку Културно-просветне заједнице Србије.
Бави се и културом говора. До сада је приредио неколико солистичких вечери поезије, осмислио на стотине јавних манифестација, било као комплетан аутор, као уредник, писац сценарија или реализатор. Такође је неколико дестеина рецитатора спремао за такмичења.
Бавим се и науком о књижевности.
Током 2008, 2011, и 2013. године учестовао на научном скупу у Београду радом о мотивима небеских тела у народној и уметничкој поезији.
У 1009. години учестовао је на научном скупу у Врању посвећеном стваралаштву за децу и научном скупу Друштва за Социологију села посвећеном култури села са радом о песницима сељацима из лесковачког краја.
Учестовао на „Бориним данима“ у Врању у својству песника и књижевног критичара и на „Драинчевим данима“ у Прокупљу у својству песника за децу, Тако.
Иницирао и реализова скупа „Књижевност на дијалекту“ што је попримило размере најзначајније манифестације везане за дијалекат и дијалекатску књижевност на Балкану. Приредио је четири тематска зборника о дијалекту.
Објавио је књигу песама на дијалекту „Купен пет`л“. Награђиван је за поезију на дијалекту.
[1] Јелена Радовић: SV о Драгану Радовићу
