СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ: ЗБОГ ГЛАВЕ ЛУДЕ
%
За све промашаје минулих дана оптуживах људе
Да оптужујем себе не имадох довољно храбрости
Сада знам, све је то због среће худе, и главе луде
Несташних грехова из давних лета ране младости
%
Док се као цветна ливада простираше преда мном живот цео
И сањах луде, нестварне снове, да свет бацим под ноге
Не схватајући, велике копрене лажи то је замамни вео
Што намерно скрива тешке и сурове замке многе
%
Посезах за чашом, умишљајући да сам Бодлер, ил’ Јесењин
Ноћобдија што саставља бурне вечери и мамурне зоре
Буновне главе, тешких мисли, згрожен животом бесмисленим
Патих и бунцах, ‘’мене све бриге овога света море’’
%
Дотле, спокојно и мирно, Земља око Сунца кружи
Слажу се једна за другом године, муке и згоде
Дође и старост, тај се незвани гост дрско придружи
Стигну рачуни давни и однесу све, к’о ‘’дивље пролећне воде’’
