Било је за тебе то чудно лето. Из дана у дан претопло. Студенти су дигли глас. Да мењају свет! Припремао за студије. Из новина сазнао понешто. Тек када је ОН рекао шта је мислио, развило се коло. Сви су их подржали, хапшења су одложена. За нову смену! Прве ноћи. Друге ноћи. Стоте ноћи! Још си био млад да разумеш нијансе у истинама. Ниси ни знао да пишеш песме. Ни приче. Романе још мање. Био си рањен, иако те нису премлатили. Само су дојавили да је старији твој школски друг страдао. Стрпан у самицу. Касније су га научили памећу. Заборавио на студије. На светла велеграда. На сан о факултетској дипломи.…