Било је за тебе то чудно лето. Из дана у дан претопло.
- Студенти су дигли глас.
- Да мењају свет!
- Припремао за студије.
- Из новина сазнао понешто.
- Тек када је ОН рекао шта је мислио, развило се коло.
- Сви су их подржали, хапшења су одложена.
- За нову смену!
- Прве ноћи.
- Друге ноћи.
- Стоте ноћи!
- Још си био млад да разумеш нијансе у истинама.
- Ниси ни знао да пишеш песме.
- Ни приче.
- Романе још мање.
- Био си рањен, иако те нису премлатили.
- Само су дојавили да је старији твој школски друг страдао.
- Стрпан у самицу.
- Касније су га научили памећу.
- Заборавио на студије.
- На светла велеграда.
- На сан о факултетској дипломи.
- Једва, много година касније, нашао је ухлебљење.
- У кафани се запослио, пропио и убрзо – умро!
- Био си на његовој сахрани.
- Ниси могао да изговориш ниједну реч.
- Слушао си да је судбина јача од људског ината.
- Да се, наводно, није инатио, још би био жив.
- Испало је да су се заинатили због неправди.
- Због слободног гласа.
- Због права на реч.
- На мисао!
- На спокојан сан!
- На окућницу и дом!
- Зато си бежао у осаму.
- Далеко од људи.
- Од градске време.
- И подвожњака, посебно од те бољке.
- Бежао си и од слике полицијског кордона.
- Од сенилне власти која се претвара у паметне људе.
- Од успаничених властодржаца који глуме свемоћне.
- Од оптужби које нико неће моћи да чује.
- Хтео си, као и твој страдали друг, да будеш свој.
- Било ти жао што ниси рођен годину дана раније.
- Због закашњења 68. годину доживео си преко ТВ.
- Упамтио си само неколико слика.
- Наоружане полицајце који пребијају гладне студенте.
- Обраћање великог вође који подржава захтеве.
- И козарачко коло као симбол победе моћника!
- Песимизам те заробио.
- Ниси могао да мислиш, а мислио си!
- Ниси могао да спаваш, а спавао си!
- Ниси могао да разумеш време одрастања.
- Закорачио си у пунолетство, у неизвесност.
- И закорачио у живот о коме је ОН одлучивао.
- Због тога си био на сигурном путу очајања.
- На стази која је невидљива за твоје рањено око.
- На обали оне стране реке која није твоја.
- Живот ти је постао нека врста молитве.
- Молитве која је доносила нову наду.
- Молитве која те ослобађала тескобе.
- И молитве које је могла да те одведе у нигдине.
- Ново доба ти је постало мало разумљиво.
- Приморан си, идеш, али као да су ти очи затворене.
- Зато ниси видео ни птице, ни реке, ни планине.
- Зато ниси уочавао промене годишњих доба.
- Зато ниси разумео оно што ћеш схватити касније.
- Само си по шумовима препознавао време.
- Само си по киши препознавао непогоду.
- И само си по грмљавини открио скривени страх.
- О том времену исписао си изгубљени дневник.
- Уверавао себе да се све може заборавити.
- Преварила те непоткупљива мисао.
- Највише и болно твоје старачке године!
- Мудровање ти није било довољно да разумеш свет.
- У апсанама су боравили твоји.
- Ти си избегао ту замку живота.
- Ни они ниси били криви.
- Морали су, јер су били обележени.
- Пронашли су накнадно њихова имена.
- Накалемили им оптужницу.
- Жалбе нису помогле.
- Касније су причали да су поносни на те дане.
- Знали су где им је место.
- Сада је 68. далеко.
- У твоме забрану, у твоме непоткупљивом гласу и старачким ногама.
- Она је била и остала најјачи крик који је требало да пробуди савест.
- Остаје макар као велика опомена и слика над којом се треба поклонити.
- И данас.
- И сутра.
- И за сва времена!
P.S.
Да ли се у овим мојим старачким годинама понавља 68!?