LESKOVAC – Na povratku kući iz Klinike „Laza Lazarević“. Vraćam se kući iz Klinike „Laza Lazarević“. Imam još ponešto snage vazduh miriše na memlu kao pred nevreme. Svakom po zasluzi, u mojoj glavi se množe reči mati Mihaile iz manastira Vavedenje na Senjaku. Hodam terapiju popivši, tromo, ulica mi se ljulja. Ja sam kriv za sve udarce vratima o štok, za sve pijanke. Zamišljam kako ima i srećnih parova u budžacima, i tek kada iskopana rupa, dobije sa metalnom armaturom u temelj i čitavu novu lamelu… Jedna kuća viri, u toj ulici, mislim na ulicu fenjera u Amsterdamu. Vagam svoju prošlost i budućnost. Prošlost sa puno grešaka, a budućnost neizvesna.…