Dušan Dojčinović, pisac: Vraćam se kući iz Klinike „Laza Lazarević“

LESKOVAC – Na povratku kući iz Klinike „Laza Lazarević“. Vraćam se kući iz Klinike „Laza Lazarević“.

• Imam još ponešto snage vazduh miriše na memlu kao pred nevreme.
• Svakom po zasluzi, u mojoj glavi se množe reči mati Mihaile iz manastira Vavedenje na Senjaku.
• Hodam terapiju popivši, tromo, ulica mi se ljulja.
• Ja sam kriv za sve udarce vratima o štok, za sve pijanke.
• Zamišljam kako ima i srećnih parova u budžacima, i tek kada iskopana rupa, dobije sa metalnom armaturom u temelj i čitavu novu lamelu…
• Jedna kuća viri, u toj ulici, mislim na ulicu fenjera u Amsterdamu.
• Vagam svoju prošlost i budućnost.
• Prošlost sa puno grešaka, a budućnost neizvesna.
• Bog je pravičan, i to me donekle teši.
• Zamišljen sam, dok koračam po svojoj sobi, dok se penjem uz stepenice, razmišljam ali to nije za spominjanje. I ne vredi.
• Otvaram prozor zbog sparine iz bašte pune jorgovana, čuje se muzika. Ne teši me.