Slušam prijatelje kako se bore sa emocijama koje ni sami ne umeju da prepoznaju dok mi opisuju neki skorašnji sukob sa njima bliskim ljudima. Često je reč o nekim njihovim prijateljima, članovima porodice, partnerima, kolegama. I dok mi opisuju do detalja razgovor koji su vodili, događaje koji su taj razgovor i situaciju pratili, osećam teret u njihovom glasu. Prepoznajem gorčinu koju u duši nose. Ćutim i slušam, jer ne traže savet. Potrebno im je, da nekome tu svoju priču ispričaju, kako bi sebi razjasnili tok dešavanja i emocije koje ih preplavljuju. Nisam ja njihov moralni sudija, ja ni sebi ne umem da presudim. Ja sam nemi slušalac koji svojim ćutanjem…