БЕШЕ НЕКАДА КАД БЕЈАСМО МЛАДИ. КОЛЕКТИВ РАДИОЛОШКЕ СЛУЖБЕ
Били су то лепи и безбрижни дани, када смо имали толико пара да смо могли и по два месеца годишње да идемо на летовање, зимовање… волели смо се између себе, а било је и истинских љубави. СВОЈУ ВЕЛИКУ ЉУБАВ НЕ ЖЕЛИМ ДА ОВДЕ ОТКРИВАМ. То су била мирна времена, где смо ратове гледали само на филмовима. А онда су дошла чудна, нека Сотонска времена, где су ратови заменили мир. Где се људи више не воле, већ су постали звери.
„СТАРО, СТАРО МИ ДАЈТЕ, ОНО ШТО МИРИШЕ НА СУХ БОСИЉАК“ (Бора Станковић(
