Сузе жалоснице текле су на промоцији романа писца Ивана Милошевића „ПРИЧЕ ИЗ РАТНОГ РОМАНА- КАРЛОВАЧКО РАТИШТЕ“.
Баш тако је било 28. марта 2026 године на промоцији романа „Приче из ратног романа – Карловачко ратиште“ лесковачког писца Ивана Милошевића, одржаној у свом родном граду Лесковцу.
У програму учествовали су: београдска глумица Ана Читлучанин, ученица Средње медицинске школе Ђурђина Станојевић, која живи на Косову, професор књижевности Ана Јовић, Слађана Младеновић, уредница програма, гуслар Радован Вуковић, председница КК ,,Глубочица“ и писац, моја маленкост Иван Милошевић.
Организатор и носиоци промотивне вечери су, Лесковачки културни центар и Књижевни Клуб ,,Глубочица“. Почасни гости писцу Ивану Милошевићу били су: отац и брат погинулог Дарка Влаховића из Подгорице, доброчинитељ Саша Марјановић, који је донирао новац за штампање књиге. У рату је показао велику храброст, затим песник и велики српски ратник старешина Ненад Врањанац, ратни другови који су дошли из разних крајева Србије.
Текле су сузе жалоснице
Програм је кренуо са химном ,,Боже правде“. Затим је водитељка програма професорка Ана Јовић прочитала прве реченице из ратног романа. „Путниче, ако те пут нанесе да пролазиш Балканом, мораћеш да прођеш преко моје земље, која се зове Србија…“ Програм се наставља епским текстом ,,Иваново војевање“. Текст је изузетно добро прочитала, уз тихо гуслање, ученица Ђурђина Станојевић и овде је одмах назвасмо ,,Косовком девојком“ . Слађана Младеновић се представила као уредница и жеља јој је била да прочита моју биографију. Глумица Ана Читлучанин је већ из милоште одавно названа нова Милунка Савић и овога пута се саживела и беседила хероину Милунку. Ђина, наша – Косовка девојка, песмом Вила са Кошара и са њеним анђеоским гласом нас је подсетила на времена када се на Кошарама бранила Србија и наше Свето Косово. Када су на Косово гинули најбољи српски синови. Некима су почеле и прве сузе да теку. Јер су са Ђином и анђели певали. Ја Ђину видим као будућу оперску певачицу. После Ђининог наступа, био је најтужнији део вечери јер глумица Ана Читлучанин читала текст из мог романа о погибији Дарка Влаховића. Као што сам већ на почетку напоменуо, текст је читан у присуству Дарковог оца и Дарковог брата. Ту је већ настала кулминација туге. Мукли тајац док је текст читао. Ту нико није био равнодушан, сузе жалоснице су свима текле. Затим сам ја, као писац, породици Дарка Влаховића доделио повељу КК „Глубочица“ у знак сећања на храбру погибију нашег саборца Дарка Влаховића. Ја се још једном и овога пута захваљујем породици Дарка Влаховића која је скупила снаге, прешла дуг пут да би слушала погибију њиховог сина.
У даљем обраћању писца Ивана Милошевића у вези његове ратне књиге писац је нагласио да је спречено да херојство млађег водника Дарка Влаховића падне у заборав. Уследиле су велике промоције књиге по читавој Србији и Црној Гори. Познати песник и писац пореклом из братства Влаховића, Будо Влаховић – Вељовић, на основу приче о херојској погибији Дарка Влаховића написане је у књизи Приче из ратни романа – Карловачко ратиште, цео гусларско еп. Такође Покренуте су многе иницијативе када је у питању Дарко Влаховић. На предлог директора „Удружења бораца ратова 90. година из Црне Горе“ Радана Николића, једна улице у Подгорици носића име Дарка Влаховића. Братство Влаховића је предложичп да се скупи добровољни прилог за израду бисте са ликом Дарка Влаховића и подигне спомен-чесма поред гроба Дарка Влаховића у Ровцима. Иницијативу за подизање бисте и спомен-чесме први су подржали Кордунаши и први уплатили добровољни новчани прилог.Такође су по кордунашким часописима апеловали за добровољне прилоге. Највише су апеловали председник Удружења Кордунаша Ђуро Шкаљац, представници редакција кордунашких часописа Душан Дејановић, Драгана Бокун и новинар Милан Чучковић. Кордунаши ни овога пута нису заборавили херојску смрт Дарка Влаховића. На крају вечери, председница КК „Глубочица“ Боркица Миловановић, поделила је свим учесницима захвалнице као сећање да је ово вече, било вече великог часа историје. Такође је и послата порука да рата никада не буде, да људи невино не страдају, да млади српски нараштај своју земљу брани и у свету сеју знања на светским научним достигнућима и да у спорту буду врхунски светски шампиони, као Новак Ђоковић. Да буду потомци Николе Тесле.
С поштовањем свима, писац Иван Милошевић
