Велики Трновац последњих месеци нашао на насловним странама и бројним ТВ емисијама и то не због криминала него вишестуко поновљеног гласања на изборном месту број шест! Исход је коначно познат и ово село одлучило је о саставу Скупштине Србије!
Чувени новинар Политике Борко Гвозденовић у својој књизи „Траг до Истанбула“ написао је: „Нема инспектора интерпола чији је посао сузбијање кријумчарења дроге и оружја, откривање „стручњака“ за „прање новца“, хватање зликоваца који тргују несрећним женама, па чак и децом за развратне, педофиле и слично, а да не знају за Велики Трновац.“
Много је новинарских екипа из земље и иностранства покушало да направи репортаже о овом бујановачком селу, али су поједини детаљи и даље – права мистерија. Радоман Ирић, новинар из Врања, вишеструко награђиван за бројне новинарске подвиге, даје нам кратко виђење овог насеља: „Према попису из 2002. године село је имало 6.762 становника, а према послењој процени Републичког завода за статистику живи 4.324 становника. За Велики Трновац се сматра да је највеће село у Србији. Пре две деценије било је 1448 кућа, а данас их је више од 1.500. Због тога се незванично сматра да је Велики Трновац „главни град“, односно престооница Албанаца у Србији. У овом селу су рођени многи истакнути албански интелектуалци, научници и доктори наука. Велики Трновац је, иначе, родно место Радвана Ћазимија, познатијег као командант Леши, који је убијен 24. маја 2001. године и у селу је подигнут споменик који носи његово име.“
-Сваки Албанац овде ће рећи да их је у насељу више од десет хиљада. Где су они! У земљама западне Европе, највише у Швајцарској, Немачкој, Белгији, Француској и Шведској. На следећем попису становништва, октобра ове године, ако Албанци на бојкотују попис, што су раније често радили, сазнаће се права истина о томе колико има Албанаца у Великом Трновцу и Србији, наводи Ирић.
Срби у Великом Трновцу славе једном годишње
У Великом Трновцу налази се црква цара Констатина и царице Јелене. Храм датира из времена Немањића. Порушен је 1878. године, али је обновљен 1937 и коначно реконстрисан 1990. када и почиње окупљање верника на дан Свете Јелене. Протеклих деценија, црква је више пута скрнављена. Ове године, 3. јуна, на Дан Свете Јелене окупили су се Срби у порти цркве Цара Константина и Царице Јелене. Као и сваке године, епископ врањски Пахомије са свештеноством служио је литургију, а затим су уследиле литије око храма и резање славког колача. Овогодишња кума била је Јелена Матић Дабетић из Бујановца, која је са породицом приредила богату трпезу, а за наредну годину кумствоје преузела Јелена Ристић Трајковић, такође из Бујановца.
