Претенциозна најава емисије „У фокусу“ ТВ Б92 привукла ме је да суботњо вече проведем испред телевизора, јер ће „председник Србије Александар Вучић одговарати на досад непостављена питања“. И, уместо двадесетак минута, колико обично траје емисија коју води Оливер Јаскшић, слушао сам их готово осам пута дуже.
Нови или ремонтовани „мигови“?
- И шта сам то ново чуо? Сазнао сам, примера ради, да је је наша војска 20 пута јача него пре двадесетак година!? Чуо сам, рече Вучић, и да само колико јуче добили од Руса два нова „мига 29“. А онда у вестима других тв-станица и на страницама штампаних медија сутрадан читам изјаву министра одбране др Небојше Стефановића који каже да су у Батајницу из Белорусије стигла два ремонтована авиона!?
Председник се и даље „меша у све“
- Добро, неко од два званичника није добро обавештен. Али зато наш председник наставља да се и даље „меша у све“, па нам саопштава да је био на седници Владе Србије на којој је донета одлука да се уложи чак сто милиона евра у производњу четворовалентне вакцине против грипа. Вакцину ће, поред Енглеза и Француза, производити и Институт „Торлак“ у који ће бити уложено још 20 милиона за сређивање фасада зграда института, као и 18 милиона евра за производњу вакцине „спутњик“. Ана Брнабић је, ваљда остала да потпише записник, па није она саопштила медијима ову вест.
Љутња због раста БДП-а
- И то је све што сам запамтио. Осталих сат и по, на велику жалост водитеља, Вучић је поноваљао реченице које је бар двадесетак пута изговорио гостујући у марту на другим „својим“ телевизијама са националном фрекфенцијом. Дакако, мислим на његове ставове и размишљања о Косову, Републици Српској, Црној Гори, опозицији, годишњим одморима…
- Истина, при том се баш узбудио и наљутио као мало дете када је видео да је на титлу написано даће раст БДП-а ове године бити 5 (пет) одсто, а не 6 (шест) колико он предвиђа да ће привреда Србије напредовати! Режија је, дакако, брже боље исправила ову страшну грешку.
Реч, две о водитељу и о бајатим прилозима
- Но, реч, две и о водитељу, некадашњем спортском новинару. У недавно интервјуу „Куриру“ Јакшић је истакао да је у овом послу најважнија добра припрема за разговоре са гостима.
- Тако је, припремајући се за разговор са председником, баш много времена провео „гуглајући“ по компјутеру да би са нађеним примерима навео Вучића да понови оно што и врапци већ знају. Тако је „ископао“ Маринику Тепић, која се као посланица у Народној скупштини пре неколико година залагала да се негирање геноцида третира као кривично дело. На његово изненађење, Вучић је рекао да се у Сребрници догодио страшан злочин.
- У другом покушају додворавања Вучићу, Јакшић је припремио прилог у коме уредници CNN-a признају да су рушили Трампа . После прилога, водитељ ТВ Б 92 је, видно узбуђен, замуцкујући, питао Вучића да ли то сада ради ТВ Н1?!
- Дакако, емитован је и бајати прилог у коме Слободан Ступар, новинар BBC-a у пензији, као гост ТВ Н1, каже да ако желиш да смениш Вучића онда треба да одеш у страну амбасаду…
- И док је Вучић кроз шалу рекао да ТВ Н1 емитује и „временску прогнозу“, Јакшић је упормно наваљивао да се саговорник изјасни о учешћу страних амбасада у политичком животу Србије.
Додворавање попут Томе Моне
- Емитованим прилозима и коментарима Јакшић се из све снаге трудио да сахрани ионако слабашну опозицију, верујући да ће то учинити и Вучић.
- Председник Србије је, овај пут, избегао да дуже прича о Мариники Тепић понављајући да је она неважна.
- Но такав одговор није задовољио Јакшића који је, чини се, убеђен да је овим интервјуом и додворавањем попут Томе Моне, ушао у друштво „великана“ српског новинарства и да је стао “раме уз раме“ са Предрагом Сарапом, Драганом Ј. Вучићевићем, Горданом Узелац, Миломиром Марићем…
- И да не дужим, Вучић је, нервозан, једва дочекао крај емисије, коју је Јакшић опет покушао да, и после сат и 50 минута, још продужи питањима о Савамали, прислушкивању…
- На крају, као дугогодишњи уредник „Политике“, да закључим: “Господин Јакшић, имајући у виду и његове раније гафове, а поштујући некадашње стандарде у новинарству данас, би, можда, из сажаљења, као новинарски шегрт, пратио „бетон“ лигу.”
О аутору
Владимир Мандић – најкраћа аутобиографија:„Рођен сам 1949. у Београду. Цео свој радни век провео сам у „Политици“. Десетак година сам писао свашта нешто, а онда сам до пензије уређивао свашта нешто. Извештавао сам са Косова, из Уставног суда (који је тада мање ћутао него овај данас), враћао се преко Панчевачког моста после осам увече са посла за време бомбардовања… Сада поново пишем јер нисам у могућности да идем код психијатра због забране изласка“…
