Vlasotince: „Dani Hristifora Crnilovića“, galerija Zavičajnog muzeja

ПОЧЕЛИ „ДАНИ ХРИСТИФОРА ЦРНИЛОВИЋА“. Традиционална дводневна манифестација „Дани Христифора Црниловића“, којом Културни центар обележава годишњицу рођења овог познатог Власотинчанина, данас је почела изложбом “Фотографије Христифора Црниловића“. Наиме, у галерији Завичајног музеја присутни су били у прилици да виде само мали део збирке овог познатог сликара. Присутне је најпре поздравила директорка Културног центра Маја Марковић, подсећајући да данашњом изложбом и презентацијом о животу и делу овог знаменитог Власотинчанина не само да обележавамо 140 година од његовог рођења већ и чувамо сећање на познатог сликара, етнографа, етнолога и професора.
„Данас ћемо вам открити само делић оног што је он снимио на терену. Његова богата заоставштина чува се у Етнографском музеју и Манаковој кући у Београду. Задатак Културног центра је да помогне да се од заборава сачува све оно чиме се Црниловић бавио“, истакла је Маја Марковић.
Она се овом приликом захвалила присутним ученицима и њиховој професорки Ивани Стојковић, што редовно посећују музеј.
„Црниловићево стваралаштво у области фотографије је непревазиђено. Своју прву фотографију израдио је 1919. године, најпре је сликао чланове своје породице а касније је сликао градску и сеоску архитектуру, сликао је народне ношње, разне артефакте. Трудио се да оно што фотографише буде што реалистичније, да фотографија буде као документ, да осликава време, простор и место у коме је настала“, говорећи о изложби, казао је Вељко Валчић.

Вељко Валчић је потом у краткој видео презентацији присутне упознао са животом и делом Христифора Црниловића: „Иако је био веома добар сликар, мање познат у Србији него ли у иностранству, после прележаног тифуса више није могао да слика, руке су му дрхтале. Христифор се посвећује истраживачком раду, прикупљању и чувању од заборава културног наслеђа Срба у јужној и југоисточној Србији, Косовско-Метохијској области и Македонији. Иако је за живота био несхваћен од својих савременика оставио је изузетна сликарска дела али и етнографску збирку која се данас чува у Манаковој кући у Београду“.
Цела збирка представља својеврсни музеј. Садржи 2600 предмета одеће и накита, старих новчића, оружја из старословенског периода, средњег века, колекцију традиционалне народне керамике, дубореза и градског покућанства. Саставни део збирке је и 22000 страна рукописне грађе, 1711 фотографско-документарно-уметничког материјала у форми негатив филмова и стаклених плоча. Уз то поседује библиотеку од 674 књиге. Збирка је јединствена целина, која представља саму срж културног наслеђа централног Балкана.

Христифор Црниловић рођен је у грађанској породици у Власотинцу. Школовао се у Власотинцу и Лесковцу, потом је своје образовање наставио у Минхену и Ајхену, у Немачкој. По завршетку сликарске академије као професор сликарства радио је у Скопљу и Неготину.Учесник је балканских ратова и Првог светског рата.
IZVOR: LIST VLASINA