VLASOTINCE. – Vlasotince, moje rodno mesto, ka tebi mi misli odlutaju često.
- Volim tvoje livade, sljive, njive, racvetane ruže, vinograde i Vlasinu.
- Otisao sam za boljim životom, ali duša mi pati za tvojom lepotom nema druge, moram da se vratiti i svoje srce u tebe ostati.
- Patiću do groba, jer nema povratka u snovima te tražim moja ljubavi slatka.
- Šta da radim, tako mora biti, ali svoj bol ne zelim sakriti.
- Vlasotince mi na cveće mirise, moje srce svaki dan uzdiše i jedva čeka da ponovo dodje u Vlasotince u svoj rodni kraj.
- U Vlasotince povremeno dodjem, ali svojoj kući moram da podjem. Tamo u daljini gnezda sam zavio, a vetar mi krila polomio, ne mogu da letim kao ptica na vetru, volim te rodno grudo ko rodjenu sestru i jedva čekam leto da ponovo dodjem i da idem da se banjam u naše more.
- Ko dodje jednom u naše Vlasotince taj poželi odma da se vrati.
