LESKOVAC – Jutros oko devet sati, posmatram mladića, atletske građe, kako trenira po kiši. Trči, uživa u svom svetu sa muzikom u ušima. Lice mu kvase kapi kiše koje mu ne smetaju. Naprotiv.
Posmatram kako trkom osvaja neku svoju ličnu slobodu.
A onda, kao u filmu, kada se čarobni trenutak pretvori u nešto trivijalno i ružno. Magija prestaje u momentu kada u svom trkačkom zanosu pljune na ulici.
Meni se lice zgražava, ipak nisam iznenađena.
Ovde samo kultura i lepo vaspitanje mogu da iznenade. Nikako drugačije. Na žalost.
