ЛЕСКОВАЦ – Необјављени тзв. афоризми. Личе не нешто, а ви процените да ли вреди губити време. Поздрав. Дан. Коцић, писац-афористичар у покушају!
• Твој стални дом и теби није био познат.
• Ћутао, ћутао, ћутао због времена у коме си живео.
• Само си повремено говорио – кроз гласове тишине.
• Не сећаш се када си први пут осетио страх, али, знаш да те пратио као подивљала зверка.
• Таква су времена: Памтио само неке дане, најмање срећна јутра.
• Постоји другачија реалност од свакодневља, јер си путоваo кроз глуве године живота.
• Научио да будеш у самици и када ниси! Тако ти други подарили срећу!
• Опомене те дозивале повремено, јер си био убеђен да нису лажне.
• Путовање на крају ноћи нису била досадна.
• Желео тренутак да се вратиш у детињство, да будеш срећан у сиромаштву.
• Водио белешке својих успомена, спашавале те заборава и суноврата.
• Такво је време: бојао се да и твоја сенка не добије одвратни мирис.
• Био си сиромашан, спасило те да не залуташ странпутицом.
• Опомене те трезнила од поразног свакодневља.
• Некада се најважније ствари догађају у истом дану: И рођендани. И венчања. И смрт.
• За боемски живот сазнао касније, тада то више није ни било важно.
• Неки су успомене одлазиле у смрт као у шетњу, можда ће и твоја таква бити.
• Кафане, само повремено, биле ти други дом, када си био изгубљен случај.
• Свака изговорена мисао сувишна и свако нови дан био је стари.
• Биографију претварао у непрочитану метафору и у смрт веровао због уверења.
• Готово без изузетака, схватао си људе погрешно – три пута за редом!
• Разумео си несхваћено: жив си, јер си грешан!
• Ако се на време оде, дуже се памти.
• Нису све приче за ово време, нису ни све књиге за ово трајање и нису сва умирања за ово доба године!
• По изразима лица мерио своје снове и покушао да схватиш смисленицу апсурда самоће.
• Бришеш сувишне речи да не би другима сметао.
• Шта ће ти дуге мисли када су и кратке довољне.
• Био си редитељ и сценариста свога говора, другима је то засметало.
• Биографије је лажна историја сећања, нада и бег од заваравања.
• Све је отишло у недођију. Уосталом, јављаш се из таквог предела трајања.
• Ограђен ћутањем, научили те да ћутиш.
Данило Коцић
%
