ДАНИЛО КОЦИЋ: СКИТНИЦА, ПРИЧА
• Повремена скитница. Говориш себи.
• Не сећаш се када си први пут осетио страх.
• Али, знаш да те пратио као подивљала зверка.
• Памтио само неке дане.
• Најмање срећна јутра.
• Разумео свој живот као поруку стихова песника, јер њих не треба тумачити!
• Био је то твој став од када си написао прву песму.
• Знао да није најбоља, али си је волео.
• У песми тражио сродну душу спаса.
• И повремено налазио.
• Балови те ниси занимали. Они су само за господу.
• То ниси постао када је било важно.
• Твој стални дом и теби није био познат.
• Мењао си адресе још у средњој школи.
• На студијама још више!
• Много читао и лако памтио.
• Али, био си без идеја о својој будућности.
• Постоји другачија реалност од свакодневља.
• Путоваo кроз глуве године живота.
• Ниси се чиниле изгубљеним.
• Научио да будеш у осамици и када ниси!
• Схватио да усамљеност може да буде лековита.
• Тада нормално разговараш и читаш добру лектири.
• Довољно да дан добије боју незаборавног тренутка.
• Био креативан када је било најпотребније.
• Опомене те дозивале повремено.
• Веровао им, јер си био убеђен да нису лажне.
• Путовање на крају ноћи нису била досадна.
• У младости, ниси се бојао смрти.
• Можда, само повремено.
• Када си први пут видео шта она доноси.
• Живот ти је понекад био препун апсурда.
• Зато си повремено осећао кривицу у себи и око себе.
• Желео за тренутак да се вратиш у детињство.
• Да будеш срећан у сиромаштву.
• Водио белешке својих успомена.
• Оне су те спашавале заборава и суноврата.
• Сусретао повремено алкохолисане.
• Увек гладне и често дрогиране путнике.
• И бојао да и твоја сенка не добије одвратни мирис.
• Ниси имао неуредни студентски живот.
• Био је само сиромашан.
• Спасило те да не залуташ странпутицом.
• Сумњиви су ти били дрогирани певачи.
• И њихова музика која је тровала околину.
• Долазила је са оне стране света где залази сунце.
• Тражио и налазио оно што те одушевљавало.
• Повремено!
• Опомене те трезнила од поразног свакоднев ља.
• Некада се најважније ствари догађају у истом дану.
• И рођендани. И венчања. И смрт.
• За боемски живот сазнао си касније.
• Тада то више није ни било важно.
• Повремена путовања те трезнила од сивила дана.
• Највећи део живота провео учећи уз снове.
• Презирао малограђанштину.
• Ниси знао за луксуз.
• Научио да живиш као твоји сељаци.
• Ћутао, ћутао, ћутао због времена у коме си живео.
• Само си повремено говорио – кроз гласове тишине.
• Заљубио се као гимназијалац – на први поглед.
• Друге, од тада те нису интересовале.
• Неки су успомене одлазиле у смрт као у шетњу.
• Можда ће и твоја таква бити.
• Кафане, само повремено, биле ти други дом.
• Када си био изгубљен случај.
• Тада се надигравао без речи. Ти и ти!
• Свака изговорена мисао била би сувишна.
• Свако нови дан био је стари.
• И свака прича понављала се као да је непозната.
• Између живота и писања граница је била непровод.
• Покушавао да речима удахнеш живот.
• У томе био на почетку сна. И то је успех.
• Биографију си претварао у непрочитану метафору.
• Повремено спавао гледајући звездано небо.
• Копирао сопствена искуства.
• И каткад због тога побољевао. Углавном безуспешно.
• Био си здрав дуже од деценије.
• У смрт си веровао због уверења.
• Понекад је лековитија од живота.
• Готово без изузетака, схватао си људе погрешно.
• Три пута за редом!
• Разумео си несхваћено: жив си, јер си грешан!
• Одједном си решио да више не пишеш.
• Прочитао границу свога талента.
• Други мислили другачије, али те није занимало.
• Сада покушао да будеш део ловаца снова.
• Без писања. Без дневника. И без речи!
• Највише си научио посматрајући себе.
• Друге, друге и друге. И реку! То је изазов живота.
• Речи су нешто друго.
• На мапи света гледао далеке крајеве.
• И маштао о другима који имају такође своје снове.
• Тада су пристизали само дивни одломци трајања.
• Повремено добијао праве шансе.
• Нарочито на испитима.
• Важно је било да будеш добар, сада и никада више!
• Можда једино још једном. И на крају последњи пут.
• Научио од старијих, када долази крај.
• Ако се на време оде, дуже се памти.
• Тако се ствара слика о властитој реалности.
• Порази су те само подсећали да мораш бити бољи.
• Тако је и било.
• Угледао на боље. И од бољих, има бољих.
• Да није тога, не би било такмичења.
• Упамтио да тај редослед није вечит.
• И то је нада да ће увек бити боље.
• Порази те научили да не будеш увек тужан и сам.
• Нису све приче за ово време.
• Нису ни све књиге за ово трајање.
• И нису сва умирања за ово доба године!
• По изразима лица мерио си снагу написане речи.
• Покушао да схватиш смисленицу апсурда самоће.
• Ту загонетку никада до краја ниси одгонетнуо.
• Заокупљала те као нерешени ребус у новинама.
• Изгубио смисао за детаље. Сматрао да нису важни.
• За сликаре, касније си разумео украсница као детаљ вредан наклона.
• По томе се препознају велики уметници.
• Твој рукопис био умивен, стил за памћење.
• Тешки речници били ти страни.
• Као да су доносили трајне ожиљке.
• На свечани начин обележавао своје неуспехе.
• Признавао пријатељима да су те опаметили.
• Док си писао, противио се смрти.
• После њеног доласка, неко ће прочитати бар редак.
• Та сенка живота бранила те од сунчанице.
• Ишао само на изабране литерарне вечери.
• Више волео мирисе старих хартија.
• Маргине на књигама сматрао дивном опоменом.
• Помогле ти да будеш другачији.
• Бришеш сувишне речи да не би другима сметао.
• Шта ће ти дуге мисли када су и кратке довољне.
• Био си редитељ свога говора.
• Сузе долазиле ненајављено.
• Због нечега што је било.
• Због нечега што се дешава.
• И нечега што ће се, засигурно, догодити!
• Радили сте заједно: ти и ти!
• Сада, повремено на истом послу.
• Писали сценарио свога трајања.
• Углавном половично.
• Нисте успевали да пронађете танане речи утехе.
• Можда и нису биле потребне.
• Можда ће доћи.
• И можда ће тада бити најбоље време за писање.
• Биографије је лажна историја сећања.
• Биографија је нада.
• И биографија је бег од заваравања.
• Зато ниси писао праву биографију.
• Само слике које су остале из затуреног времена.
• Младост. Средње доба. Време јесење сете.
• И крај свих – крајева!
• Тако иде редослед сценарија. У животу.
• У књизи, може и другачије.
• Ако кренеш од почетка, сетићеш се само нечега.
• Из студентских дани, душа ће ти бити рањена.
• Ововременско трајање није погодно за маштање.
• Нестало је оно што ти се чинило посебно вредним.
• То је та заблуда свих живота.
• То је сета која те гуши.
• И то је оправдање за неуспех.
• Ниси тачно пребројао дане вредне памћења.
• Није их превише.
• Других је много, али их се не сећаш.
• Тешко је било почети.
• Знао си: ако прва реченица буде добра, успећеш!
• Само, не можеш да се сетиш те прве, добре реченице.
• Смишљаш је данима.
• Смишљаш је и ноћима.
• И не успеваш да је смислим.
• Зато, бојиш се да нећеш успети.
• Уосталом, не пишеш да би успео.
• Хоћеш само да запишем две-три успомене.
• Најважније је изабрати праве речи.
• У твоме календару речника, нема их превише.
• Хваташ се туђих мисли.
• Ни ту нема наде да ћеш успети.
• Све је отишло у недођију.
• Уосталом, јављаш се из таквог предела трајања.
• Овде не би било тако да нису смишљали пакости.
• Сељаци су им веровали.
• И оној. И претходној власти. И овој.
• Вероваће и наредној.
• Доста су их проглашавали неверама.
• Због тога су платили високу цену своје вере.
• Када се поднапију, поново се куну Богу.
• Друга им вера није потребна.
• И славе нису заборавили.
• Чак и када су морали да буду трезни.
• Да их не би похапсили.
• Ограђени ћутањем, научили су да ћуте.
• И када нису морали, нису чули ниједан глас.
• Нису се бојали нововерника него невере.
• Зборове су посећивали.
• Поздрављали нову власт, али псовали у себи.
• Када би они сазнали, цело село би похапсили.
• За све су морали да се изборе.
• И успели су. Нова власт је поражена.
• Али, ни новој, новој власти, није било боље.
• Стари греси су само пребачени у нову преграду.
• Остало је записано: њиме и теби не треба веровати.
• Можда ће се то променити. Ипак, у то не верују.
• Једино им је сигурно да чувају своје обичаје.
• Да се сећају старих, макар гробови били зарасли.
• Намерно, да новој власти заметну траг.
• Ниси од оних који су давно прележали страх.
• Побољеваш повремено. Толико добро да се то памти.
• Не бојиш се неиспричаних прича.
• Више те муче изговорене речи које немају смисла.
• Неке заборављене дане никоме нећеш описати.
• Ни себи, ако се будеш договорио да то почнеш.
• Не кривиш себе иако си заслужио прекор.
• Макар властите тишине.
• И ненаписане праве биографије.
• Покушаваш да помириш оно што је било и ово данас.
• Сутрашњи дан није у твојој моћи.
• Ниси позван на многе свечаности.
• Због тога се не љутиш.
• Чак ти је било драго што се то догађало.
• Морао би да слушаш прегласну музику.
• И људе у новим оделима који оговарају друге.
• Због неиспеглане кошуље.
• Или кравате која није прикладна боји одела.
• Покушавао си у оквир сећања да сместиш три приче.
• О првој. О другој. И својој генерацији.
• Да си знао одавно би све било лепо спаковано.
• Сада се мучиш како да почнеш, а да не буде лажно.
• То те највише погађа. Туђа. Твоја. И заједничка лаж!
• Баш тако.
• Не говориш о туђој неистини.
• Твојој! И заједничкој истини која је неистинита.
• Тврде су ти мисли.
• Желиш да испиташ снагу свога гласа. И своје истине.
• Ако положиш први испит, иде наставак приче.
• Догађала се не једном иста прича.
• Многи су умирали од муке – од бруке!
• Ниси увек имао седамдесет година.
• Ни педесет. Само једном осамнаест.
• То може бити и привилегија.
• Нарочито ако те памет добро служи.
• Лутање ти више није у опису посла.
• Ни пола сата хода није довољно да се види пожељно.
• Неке приче одавно нису за новине.
• На ТВ се могу видети усред дана!
• Бринеш за последње сате своје тишине.
• Зато, није ти неугодно када си потпуно сам.
• Месец иза облака био је једини фењер твоје слике.
• Ово је последња ноћ пролећа када бројиш звезде.
• Или се вараш. Волео би да је тако!
• Са временом си на ти.
• То те само мало ослобађа нелагоде.
• Када пристигну непогоде, ниси толико интиман.
• Ти прелази у званичну форму: ви.
• Уз силну псовку, које оно не чује због грмљавине.
• Још ниси стигао да пребројим све године.
• Можда нећеш ни успети.
• Срећа је да је невреме – прошло! Време ти недостаје.
• Једина утаха да је слично и другима.
• Ако у томе уопште има некакве наде.
• То је та твоја превара живита на који су се навикао.
• Лажни ауторитети.
• Лажне истине.
• И лажно пребројавање времена!
• Све посебно и све заједно: укратко ништавило дана.
• Мисли су ти у завојима. У ранама. У несећању.
• Ово последње је најгоре.
• Тражиш најчистију сузу за нови дан.
• Хоћеш време и пределе да гледаш отворених очију.
• Године замаглиле лепоту.
• Завладало је доба свеопште пометње.
• Овде! И тамо! И свуда!
• Од јуче. И данас! И сутра ће тако бити! Наслућујеш.
• Никада се ниси преварио у прогнозе.
• Бар када си оцењивао људе.
• Гледао прозоре иза којих се крило сиромаштво.
• Желео да будеш човек свога тла.
• Најважнија сећања чуваш у сликама.
• Језику. И несећању.
• Значење речи те понекад изневерило.
• Смисленица гласова је добила нову боју.
• Ниси успео увек да је препознаш на прави начин.
• На софру стављао само познате фразе.
• Да би умирио своју савест.
• Туђу, такође.
• И савест свих савести!
• Али, знао си да је то немогуће.
• Између тебе и тебе није увек знак једнакости.
• Када те наљуте, не препознајеш своје поразе.
• И победе су ти далеко.
• Тада си други човек: из сенке своје сенке!
• Знаш да ће овога маја у твоме завичају замирисати.
• Биће то најлепши мирис свеже покошене детелине.
• Где год да си био, носио си га у себи.
• Када је претило да будеш поражен, допловио је.
• Као лек од најтеже болести која се шири ненадано.
• Као шумски пожар усред лета.
• Или хладноћа усред храпаве зиме.
• Повремено лагао; био повремено искрен.
• Ниси увек могао да оцењујеш поруку својих речи.
• Изговорених! Затурених! И наслућених!
• Неке ниси могао ни да предвидиш.
• Неразумни за твоје рањено тело.
• И оглувели због прегласне музике.
• Као да си на вашару крај старе цркве.
• Покрај реке. И у шуми згодној за склањање.
• Чини се да је све близу. Далеко – близу.
• Само да пређеш мост преко набујале реке.
• Са друге стране обале.
• Недостаје ситница: нема чак ни брвна!
• Вода надолази.
• Више оно далеко није – близу.
• Невреме је све опасније.
• Потрошио си најважније одлуке.
• Бар привремено. За сва времена.
• Помогни себи.
• И ономе ко бежи.
• И ономе који трчи за њим.
• Док ти лењо долазе мисли.
• У сумрак дана који нећеш памтити.
• Ништа значајно се није догодило.
• Боље, него да је обележено ожиљцима.
• У учмалом селу само се умире.
• Рађања су реткост. Као премија на лутрији.
• Постао си подстанар свога сећања.
• И свога садашњег дана.
• Нећеш стићи да допишеш заборављени рукопис.
• Због руку које дрхте.
• Несталог памћења.
• И сазнања да то и нема некаквог смисла!
• Уобразио се од сопствене стварности.
• Умислио да си некоме важан.
• Кад сазнаш да није тако, заћутиш.
• Тако ти неизговорена реч постаје једини лек.
• Најважније од свега, где си сада.
• У месту носталгије и повратка у прошлост.
• Ту си упознао богатство немаштина.
• Уписао емоције. Своја сећања.
• И прве љубави.
• Понекад, годинама све чешће, мисао ти била брза.
• Бржа од памети!
• Од праве слике коју си хтео да створиш.
• И праве поруке коју си намеравао да пошаљеш.
• Једна добра домаћа ракија није ти била довољна.
• Да будеш бољи него што си.
• Да сањаш боље него што си мислио.
• И уверавао себе: све што је вредно, написано је!
• Иако је то, говорило ти друго ти, било лажно!
• Ти јеси ти, али си хтео да будеш део множине.
• Да верујеш у неизговорену мисао.
• И у сумњу која те повремено дробила јер је – лажна!
• Нервирала те охолост.
• Посебно оних који су тврдили да су победници.
• Признавао да си сурово искрен.
• Да то боли.
• Знао си да је искреност особина наивних.
• Али те тешила давно изговорена реч твоје мајке: „Искреност је нешто што ћу ти дати! Када кренеш у далек свет да нас памтиш!“
• Када су други хтели да те омаловаже, био си храбар.
• Сетио се мајчиних речи и ниси се предавао.
• Ниси се бојао оговарања.
• Презирао си ту изговорену реч.
• И људе који су казивали уз подругљив осмех!
• Фуснотама си објашњавао неизговорено.
• Описивао људе и догађаје.
• Да се зна како је то некада било макар као неистина.
• Не, ниси се бојао опасних мисли о себи.
• Мисао није погубна док не постане глас.
• Док не постане реч.
• И док не запрети дубином и бојом смисла.
• Туђе мирисе прихватао из поштовања.
• Због лепог васпитања.
• И поруке које си негде прочитао да смо сви исти род.
• Радозналост је свакодневна слика твога трајања.
• Умерена као добар лек.
• Добра као опомена.
• И безазлено опасна као пролазна авантура.
• Био си, као и многи пријатељи, наиван до бола.
• Био безазлено смртно болестан.
• И безазлено уверен да све има свој крај!
• Узвраћао осмех непознатим људима.
• Добрим пријатељима.
• И опасним годинама!
• Можда си зато боловао од нејасне туге.
• Од неизлечиве патње.
• И младалачког сиромаштва.
kOCIĆ Danilo SKITNICA, PRIČA
