ДАНИЛО КОЦИЋ: ЋИРИЛИЦА – КУЋА СТАРА!
Напуштене трошне куће
Ни старина више нема
Читам безброј умрлица
Ћирилица сад ми треба!
ДАНИЛО КОЦИЋ: ЋИРИЛИЦА – КУЋА СТАРА!
Напуштене трошне куће
Ни старина више нема
Читам безброј умрлица
Ћирилица сад ми треба!
Осамило зимско јутро
Исписујем ружне снове
Журно дому сада стижем
Додајем ти речи нове!
Прете облаци и киша
Осванули бездушни дани
Испијамо лекове љуте
Ћирилицо, нисмо сами!
Прошло још једно лето
Забелеле зимске ноћи
Не могу да спавам више
Ћирилицо, хоћеш ли доћи?
Прогања те бездушна неман
Јер си светска дивота
Ћирилицо, моја драга,
Најлепша си наша лепота!
У башти препуној ружа
Исписујем име твоје
Без тебе, умилна сузо,
Немам ни презиме своје!
Нећу те оставити никад
Са свих страна прете
Ћирилицо, моја светице,
Са тобом сам заувек дете!
К р а ј, 15. маја 2022.
Л е с к о в а ц
