Ponekad preteram. Kažem nešto što ne mislim, jezik mi bude brži od pameti.
Ponekad zaćutim, kad ne treba, kad baš treba bezobrazno da odgovorim.
Ponekad pogrešim pa se ispravim. Ponekad ni to ne umem. Dobro je sve dok svoje greške mogu da uočim.
Ponekad ne vidim kad grešim, nego pustim druge da mi otvore oči. Ponekad drugi ćute i puste me da u zabludi i neznanju živim.
Ponekad opipavam puls i dobro promislim, pa kažem.
Ponekad slažem i sebe i druge, pa se postidim.
Ponekad i odglumim pa se sobom ponosim, ponekad me bude sramota zbog sopstvene gluposti.
Ponekad budem hrabra pa kažem šta mislim.
Ponekad sam dobar čovek, ponekad nisam.
Baš kao i ti.
