Dr Nataša Dimitrijević, književnica: Prošaran srećom i tugom, sjajem i tamom, čovek je ono što je oduvek i bio. Unikat i kopija!

LESKOVAC. – Svako doba potencira nešto drugo što će savremenom čoveku pomoći da se nosi sa životnim poteškoćama. Koliko se ranije ukazivalo na zajedništvo i kolektivizam zarad opšteg dobra, toliko se danas čovek osnažuje da bude autentičan i pomalo egocentričan. I ništa od toga nije pogrešno.

Definisan sociološkim, kulturološkim, ekonomskim i drugim faktorima, čovek je postao jedinstveni misleći živi organizam, dok je u isto vreme sličan a po mnogo čemu i potpuno identičan dugom čoveku kada je sam, slab i uplašen. Snažan i gord kada mu se sreća osmehne, krh i ponzan u nesreći i patnji.

Jednom ima želju da se razlikuje od drugih kako bi se istakao i otrgnuo od mase, dok drugi put teži da bude deo te mase, zaštićen i shvaćen.

Nikad potpuno i jasno crn ili beo, dobar ili zao već nešto između, po potrebi i prema okolnostima. Komplikovan i neshvaćen a opet čitljiv i jasan kao dan.

Naposletku, prošaran srećom i tugom, sjajem i tamom, čovek je ono što je oduvek i bio. Unikat i kopija. I nešto sasvim između.