Рођен је 1967. године у Београду. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду, смер ваздухопловство.
- Широј јавности је постао познат 1991. године као студент проректор када је предводио студентске демонстрације против Слободана Милошевића те и наредне године. Остали су упамћени његови директни позиви упућени 1992. године “Ми тражимо да господин Милошевић оде зато што води слабу политику” (РТС, јун 1992. године ).
- Радио је као новинар на Радио Индексу и један је од оснивача Радија Б92, где је касније био уредник Информативног програма. Новинарство је напустио 1994. године и прешао у воде бизниса. Као вођа студентских протеста није желео да уђе у политику док се материјално не обезбеди, а када се прикључио Демократској странци говорио је да то чини због Бориса Тадића.
- Био је члан Демократске странке од 2004. године до 2016. Био је члан Извршног и Главног одбора странке, а јуна 2006. изабран је за председника београдског Градског одбора ДС-а. У децембру 2010. године изабран је за потпредседника Демократске странке. У новембру 2012. изабран је за председника ДС.
- Од 2004. до 2007. обављао је функцију директора Народне канцеларије председника Републике.
- Од маја 2007. до јула 2008. године био је министар у Влади Србије задужен за спровођење Националног инвестиционог плана.
- На седници Скупштине града 19. августа 2008. године изабран је за градоначелника Београда. Ту позицију је обављао у два мандата, док му 24. септембра 2013. године, одборници у градској скупштини, предвођени СНС-ом и СПС-ом нису изгласали неповерење.
- Након лоших изборних резултата на парламентарним изборима у марту 2014, у мају је одржана изборна скупштина ДС-а на којој је у трци за лидерску позицију изгубио од Бојана Пајтића. У октобру 2014. године поднео је оставку и на функцију посланика у Скупштини Србије и повукао се се из јавног живота.
- Из странке се ишчланио крајем јуна 2016. године, али није желео да коментарише разлоге за такву одлуку.
- У априлу 2011. постао је председник Кошаркашког савеза Србије (КСС), а на ту функцију је поново изабран у фебруару 2015. Већ у августу 2016. најавио је да ће напустити функцију и рекао да није изненађен освајањем сребрне и бронзане медаље мушке и женске селекције на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.
- „Сматрам да је скоро шест година довољно. Остварили смо огромне успехе, Савез нема финансијских проблема, уважени смо у Фиби… Мислим да је време да на чело Савеза дође неко нови, са ногом енергијом. Мандат ми траје до 2019. године, два пута су ме људи из кошарке бирали за председника, што је била част за мене. Одлучио сам да је сад време да се повучем и у неколико наредних месеци КСС ће добити ново руководство“, навео је Ђилас. (Политика, 23. 8. 2016. године)
- У октобру 2016. званично је поднео оставку на ту функцију.
- Сувласник је компаније “МДИ Интернатионал” из Прага као и компаније „Мултиком“, водеће куће у области медијског пословања на територији бивше СФРЈ. Оснивач је и потпредседник хуманитарне организације “Наша Србија” која се брине о деци која су у ратовима деведесетих остала без једног или оба родитеља.
- У априлу 2019. године формирао је Странку слободе и правде.
- У октобру 2020. на Скупштини ССП представио је део новог програма странке – „План за промену режима и прве потезе нове власти“, којим се најављује да ће четири године од преузимања власти минимална зарада у Србији бити 500 евра, плата лекара најмање 1.500, а наставника 1.000 евра.„У Србији нико не сме да има мању плату од 350 евра, јер то није достојно човека. Овим планом за четири године минимална плата биће 500 евра. Направили смо план како да сваки лекар има почетну плату 1.000, наставници 700 евра, а васпитачице и медицинске сестре 600. Такође, и како да се за четири године повећа плата – да нема лекара са платом испод 1.500 евра и наставника испод 1.000. Јер је то нешто што мора да се уради“, нагласио је Ђилас. (Н1, 3. 10. 2020. године)
