Момо Капор, књижевник и сликар: „Постоје писци једне књиге“; Сећања: Мухарем Дурић, новинар „Политике“

Слушам Мому Капора… ако препознајем његов глас на неком старом снимку преко радија. Мислим да јесте.
Слушам шта прича и сећам га се… са Кнеза у елегантном плавом блејзеру уз фармерке, из Сарајева у жутој кабаници,у летњој мајици на аеродрому Ћилипи, на Ади, у Скадарлији… сећам се и вечере коју је скувао попут Сефа, а ја био Мали од кузине.
Сећам се да смо се ословљавали са “комшија” јер је у Политици моја рубричица на једном ступцу, тзв. колумна „Сарајевска недеља“ ишла поред његове литерарне И ртачка бравура, рубричетине на осталим ступцима.
Но, да не разглабам, да не изгубим шта сам оно хтео да кажем.
Момо казује вешто о сликању, а онда о писању.
Између осталог, привуче ми пажњу када каже да му је криво што је написао и објавио толике књиге.
– Постоје писци једне књиге, рече. Помену и Лазу Лазаревића са његових седам приповедака и Лава Толстоја, који је код толико литературе, запамћен по једном или два романа, Рат и мир и Ана Карењина…
То ми дође као утеха, мада ако побројим више од десет драма, два романа и књигу сабраних текстова… ма није превише. А има још.
А, лепо је каткад сетити се старих другара.
То је онај Прустов колачић мадлен у Трагању за изгубљеним временом. Тога се сетио виспрени жовијални Момо Капор.

Извор: ФБ Мухарем Дурић

NAPOMENA: ORIGINALNO SA SAJTA MUHAREMA DURIĆA

Slušam Momu Kapora…ako prepoznajem njegov glas na nekom starom snimku preko radija. Mislim da jeste.

Slušam šta priča i sećam ga se… sa Kneza u elegantnom plavom blejzeru uz farmerke, iz Saraj’va u žutoj kabanici,u letnjoj majici na aerodromu Cilipi ,na Adi, u Skadarliji…sećam se i večere koju je skuvao poput Sefa a ja bio Mali od kuzine.

Sećam se da smo se oslovljavali sa “ komšija” jer je u Politici moja rubricica na jedan stubac tzv. kolumna Sarajevska nedelja išla pored njegove literarne I crtacke bravura, rubricetine na ostalim stupcima.

No, da ne razglabam, da ne izgubim šta sam ono hteo da kažem.

Momo kazuje vešto o slikanju a onda o pisanju.

Između ostalog, privuče mi pažnju kada kaže da mu je krivo sto je napisao i objavio tolike knjige.

– Postoje pisci jedne knjige, reče. Pomenu i Lazu Lazarevića sa njegovih sedam pripovedaka i Lava Tolstoja koji je kod toliko literature zapamćen po jednom ili dva romana, Rat i mir i Ana Karenjina…

To mi dođe kao uteha, mada ako pobrojim više od deset drama, dva romana i knjigu sabranih tekstova..ma nije previše. A ima još.

A, lepo je kadkad setiti se starih drugara.

To je onaj Prustov kolačić madlen u Traganju za izgubljenim vremenom. Toga se setio vispreni zovijalni Momo Kapor.