Проф. др. Момчило Златановић (1934 – 2022), чувени лексикограф и етнограф из Врања, писао је својевремено да је песма Устај сељо, која је била веома популарна међу сеоским становништвом у Србији у другој половини 19. века.
Она је певана и у предреволуционарно доба, одјекнула је на почетку устанка 1941. године у Пустој реци, Јабланици, Црној Трави и деловима лесковачког краја. Свугде јој је, по правилу, понешто додавано или одузимано.
Стара песма позивала је сељаке на устанак против бирократско-чиновничког режима, против господе, зеленаша, кајишара, трговаца и других који су експлоатисали сељаштво и живели на његов рачун.
Садржина устаничке песме прилагођена је новом времену. У Одељењу историје радничког и народноослободилачког покрета у Лесковцу налази се збирка Јосифа Стефановића под називом Партизанске песме 1941 – 1945, у којој је и песма Устај, сељо од четрдесет два стиха. Од традиционалне песме остало је мало, јер је она послужила певачу само као полазна тачка.
На почетку су стихови Устај сељо, устај роде/имовина сва ти оде. Двадесет девети и тридесети стих такође представљају стари слој: Устај сељо устај роде, да се браниш од господе. Нова песма позива сељака на немилосрдну борбу против фашиста и домаћих издајника и наглашава да ће сељачке масе водити друг Тито и комунисти. Ту су затим стихови других песама из народноослободилачког рата и револуције. Нпр. Партизани борбу воде/да свој народ ослободе (двадесет и двадесет први стих). Последња два стиха, закључна поента целе песме, такође су позајмљена: Партизанска борба јака/радника је и сељака. У збирци Сергија Димитријевића налазе се две сажете варијанте лирске песме Устај сељо. Из раније песме у првој је готово само почетни стих. Од дванаест стихова осам су из предреволуционарне песме, а четири су нови. Међутим, и стари и нови осмерци су тако распоређени и повезани да песма делује као складна целина.
Устај сељо, устај роде,
да се браниш од господе,
од господе министара,
Недићевца кокошара.
Устај сељо, устај роде,
имовина сва ти оде.
Од господе зеленаша,
и попова мантијаша.
Устај сељо, устај роде,
партизани да те воде.
Партизанска борба јака,
раденика и сељака.
О позиву на устанак, о устанку и устаничким борбама народни певач је проговорио и у епској форми.
У епским народним песмама и у епским песмама хроникама у неупоредиво већој мери осећа се индивидуалност певача-песника него у лирским и баладним песмама. На пример, песму Народни устанак у Јабланици испевао је познати гајтански гуслар Мирко Мујовић. Певач догађаје и јунаке посматра из временске и просторне близине, а песму гусла пред слушаоцима од којих многи знају детаље о устаничким данима у свом завичају. Познате су им заслуге сваког појединца. Значи, гуслар-песник мора да води рачуна о томе и да каже све како је било, да ништа што је иоле важно не изостави и да не повреди ничија осећања. Тако песма постаје исторична, али без стилизације и уопштавања.
Врло сложеној теми о устаничким данима и првим борбама у Јабланици Мујовић је посветио више од 400 стихова. На три места у песми Мујовић је употребио епску формулу одређивања времена догађају о којем је реч. На почетку констатује да је Европа априла 1941. године била сва у крви, а након тога говори о ситуацији у Србији. Прва три стиха веома важне целине о устанку у Јабланици такође чине ову формулу:
То је било шестога августа,
четрдесет и прве године,
кад наш народ на устанак уста.
Изузетан догађај у развитку устанка у Јабланици је формирање Јабланичког партизанског одреда у селу Спонце код Медвеђе 21. октобра 1941. године, наводи Момчило Златановић у својим списима. Због тога се формула одређивања времена догађају и овде појављује. Као што је познато, ову епску формулу употребљавао је Андрија Качић Миошић у својем делу Разговор угодни народа словинскога и певачи граничарских епских песама.
Каталог јунака (првоборца) је дужа целина, јер је гуслар поменуо не мање од четрдесет особа. Како пише проф. Златановић, Мујовић и сам каже да не зна ко је од кога бољи јунак, али да ће свакоме рећи име. Полазећи од тога, он је само набројао имена бораца, по правилу без конкретизације и дубљих карактеристика. Према томе, гуслар није бирао ликове који су погоднији за епско обликовање. Ради илустрације, може послужити овај одломак:
Лакићевић Душан, сиви тићу
а до њега Жељко Митићу,
па друг Раде Радовановићу,
потом момче Гојко Драшковићу,
а до Гојка Алекса Папићу;
Максимовић Обрад је до њега.
Све ратници бољи од бољега.
Каталог жена бораца је знатно краћи, а певач је појединим јунакињама посветио нешто већу пажњу, као нпр:
Па што беше Стаменковић Лепка,
партизанка од самог почетка,
Лесковчанка јунакиња млада,
са пушком је напустила града,
да се бори противу фашиста,
с редовима храбрих комуниста.
Тако у краћим цртама изгледа једна ангажована епска хроника с каталошком композицијом.
Овај пројекат финансијски је подржан од стране Града Лесковца. Ставови изнети у текстовима и другим медијским садржајима нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
