Поштовани читаоче намеравам да Ти испричам причу о двема државама и њиховим народима. Одмах, на почетку, да кажем како та прича није много занимљива, а и невешто је испричана, па је не мораш читати и губити драгоцено време.
- И поред тога, ја ћу је испричати. Можда ће се наћи и таквих читалаца којима ће се моје причање, са свим његовим манама, допасти.
- Елем, да почнем.
- Постоји на планети Земљи једна велика, највећа, и најмоћнија држава чија је скраћеница ДНГ, што значи Државе Настале на Геноциду. Главни град им је Фашингтон (како га именује др Петар Милатовић Острошки ).
- Пре но што кренем са даљим током приче, дужан сам да Ти, уважени читаоче, дам неколике податке о тој држави и њеној елити. О обичним грађанима овде неће бити речи, сем узгред, јер по мишљењу исте елите, народ уопште није важан, и не треба га узимати у обзир ни на који начин. Тога правила држаћу се и ја током казивања, колико ми је могуће.
- Наречене државе настале су пре отприлике два века. Која деценија пре или касније, небитно је. Њени први досељеници били су ‘’угледни’’ злочинци, бегунци са робије, криминалци, барабе и слично цвеће из европских држава.
- На просторима које су насељавали затекли су домороце, аутохтоне становнике, изузетно часне, мудре и храбре људе који нису дозвољавали да им бледолики, како су их називали, отимају земљу, шуме и воду. Посебно су држали до своје части и поноса. Како придошлице нису знале за појмове части, поноса и достојанства, а до туђе слободе није им стало ни колико до преклањских снегова, кренуше у бесомучно истребљење и поробљавање домородаца. Оставише им тек по који комад земље и назваше га резерват. Становнике резервата сматраху нижом расом недостојном поштовања, коју треба преваспитати и научити “правим вредмостима’’. Због овако ‘’цивилизованих’’ поступака ДНГ прогласише себе светским бастионом слободе, демократије и заштитником људских права. Ту своју мантру проширише на све народе који се затекоше на планети Земљи. Нарочито истичу своје вредности и нову реалност која је настала захваљујући њима. Ко не дели те вредности и не прихвата њихову реалност, сносиће последице. Главно оружје су им САНКЦИЈЕ. Тим оружјем изгладњују народе, осиромашују и девастирају државе које нису послушне и одане ДНГ бахатнику. На крају обавезно лансирају неку лаж; коју ‘’слободни свет’’ без изузетка прихвата, милом или силом, углавном силом и крећу у жестока бомбардовања која називају кампањама за увођење демократије. Да би биле што успешније у ‘’ширењу слободе и демократије’’ ДНГ имају невиђену војну силу, за чије издржавање издвајају годишње више новца него све остале државе света. Поред тога, планету Земљу премрежили су са преко седам стотина својих војних база. Укратко, нова империја. Ново Римско царство! На чело такве империје, у новије време, владари из сенке, каста пребогатих, али невидљивих, доводе безначајне личности као што су трећеразредни холивудси глумци и провинцијски политичари, спремни да изврше сваки налог својих ментора.
- Занимљиво је да највеће и војнички најјаче ДНГ углавном насрћу на мале и неразвијене, али ресурсима богате државе, које опљачакају до костију и у њима створе јад и беду какве је тешко замислити. На тај начин обезбеђују својим грађанима богат и угодан живот. Грађани ДНГ, о којима ево морам, ипак, нешто рећи, макар и узгред, аплаудирају и свесрдно подржавају своје председнике, макар били и дементни до те мере да их је жалосно гледати како пред камерама не знају да ли су пошли или се вратили, где се налазе и о чему булазне. Врхунац циркусијаде је кад ‘’најмоћнји’’ човек на планети Земљи качи одликовање, заслужном грађанину ДНГ, на леђа уместо на ревер. Другом приликом обраћајући се својој времешној сарадници, мислећи да му је ова мама, која је иначе на небеским перивојима већ више деценија, пита где је била до сада. Видиш, драги читаоче, ко влада, макар и привидно, овим полуделим светом, ‘’најбољим од свих светова’’, како је говорио лужички Србин Готфрид Богомир Лајбниц.
- Свето правило врлих грађана ДНГ је ПРОФИТ и лагодан живот. Какав је менталитет тога народа види се из изјаве државне секретарке ДНГ; опскурне бабускере, полуделе за креветским авантурама са младим и потентним политичарем покрајине Дивљистан; по којој је смрт 500.000 деце у Ираку вредна циљева ‘’демократије’’ коју шире ДНГ.
- Sapienti sat!
- Ово је, иначе, збрзани кроки велесиле ДНГ, па молим читаоца да ми не замери. Имало би још тога да се каже, али, мудроме је и оволико доста.
- Насупрот овој застрашујућој ‘’сили и ордији, спреми и ћерести’’, налази се једна мала, сићушна, на карти света једва приметна тачка од државе. Наџеџила се на полуострву Хелму, које многи именују и као Буре барута. Наводно су светски ратови почињали баш на њему. Писац ових редова није склон таквом веровању. Мисли да је то претеривање у давању значаја овој вукојебини.
- Ето, баш ту, на једва преко сто хиљада квадратних километара, стално гажена и паљена, уништавана и васкрсавала, обитава држава Лудистан, са својим народом Лудистанцима. Ако ме питате откуда такво име држави и народу, мораћу да се вратим мало уназад, у време распада једне друге државе, Брозовије, чији саставни део бејаше Србистан, данашњи Лудистан.
- По вољи ДНГ и њених европских сатрапа, пре свих, постојбине великог миротворца, (по тврђењу новоисторичара, школованих у ДНГ) Адолфа Хитлера, распаде се Брозовија; покој јој души, луд био ко за њом жали. Настадоше силни патрљци – наказе од држава, али све прихватише вредности и реалност ДНГ, сем Србистана. Србистанци, много курчевит народ, вазда је кроз своју историју пишао уз ветар, потом би са чуђењем схватао да је упишао себе и своје панталона, али увек би упрскао и много више од тога, никако није пристајао на диктате из Фашингтона. Више су гледали ка црвеном истоку и матушки Росији, што ће се показати катастрофалним по Србистан, а Србистанци платити велики цех који им испоставише ДНГ. Страдаше недужни људи и деца, у првом реду. У то време на челу Србистана био је Нови Вожд, безначајни банкарски чиновник, школован и инструисан у ДНГ, потом инсталиран у председничку фотељу. Најпре су га из ДНГ прогласили ‘’човеком године и миротворцем’’ на Балкану, док је прдео у исту тикву са њиховом елитом. Међути, у распаду Брозовије ствари кренуше наопако, поче рат свих против свих, а ДНГ је имала своје фаворите. Србистанци нису били на тој листи. Нови Вожд постаде балкански касапин, а Србистанци планетарно зло и зликовци каквих није било у историји људске цивилизације. Да би се осветиле Србистану домовина нареченог миротвоеца Адолфа Хитлера, са повампиреном Ка унд Ка монархијом, све своје злочине и геноциде које извршише, кроз векове, над Србистанцима, приписаше управо овим несрећницима. Епизоду у којој српски официри, након изласка из логора, дају чоколаде германчићима, а један католички пастор плаче пред овом сликом достојном античке трагедије, каже: ‘’Победници овога рата су Срби’’, сакривају од својих медија и јавности. ИСТИНА О СРБИСТАНЦИМА МОРА УМРЕТИ, ЗАЈЕДНО СА ЊИМА, закон је Новог светског поретка.
- Сада долазимо до кључног тренутка настанка имена Лудистан и Лудистанци. Познати неуропсихијатар, пореклом Србистанац, који је најпре у суседној држави потпирио ватру на националистичком огњишту, потом, видећи да је ђаво однео шалу, ударио у друге дипле покушавајући да измири завађене. Није успео. Бесан, назва народ којем припада, ЛУД НАРОД. Тако Србистан постаде Лудистан, а њен народ Лудистанци. На просторима где су живели Лудистанци разбукта се рат невиђених размера. Злочине муслимана и кроата, наследника ендехазије, светски медији приписиваху Лудистанцима. ИСТИНА НИЈЕ БИТНА, БИТНИ СУ ИНТЕРЕСИ ДНГ и њених сатрапа. ИСТИНА ЈЕ ЛАЖ! Трубе са свих медија новоорвеловци.
- Демократске ДНГ заведоше санкције Лудистану, какве свет није видео. Поред тога, наоружаше и опремише модерним оружјем, одметничке хорде Дивљестана, у јужном делу Лудистана, а ови кренуше у рат за отцепљење и припајање матичној држави, Лажној Илирији насталој по вољи највећих мрзитеља Србистана, деце Елизабете Тјудор, пре мање од једног века.
- Да би сачувао државу у целости, Нови Вожд крену у рат против сецесиониста. ДНГ закључише да је настао тренутак у којем се треба обрачунати са непослушним и курчевитим Лудистанцим, а зарад заштите ‘’бораца за слободу Дивљестана’’, које су, иначе, пре тога стављали на листу терористичких организација у свету. Али, доследност и логика никада нису били јача страна елите ДНГ. Постојали су само њени интереси, а за остварење циљева не бирју се средства.
- Поче ужасна ‘’кампања милосрдног анђела’’ осамнаест најмоћнијих држава света, на челу са ДНГ, против оне сићушне тачке на карти света. И кад су сви помислили да ће Лудистан капитулирати после неколико дана, показа се да су Лудистанци не само курчевити него имају и коцкаста муда величине бетонских коцки којима негда преградише Дунав, зарад изградње хидролелектране ‘’Ђердап’’.
- Супродставише се невиђеној сили оним што су имали, користећи се вештом тактиком маневрисања и маскирања. Успеше и да оборе понос авијације ДНГ, некакав невидљиви Ф -117. Луди Лудистанци нису знали да је невидљив, па му сјебаше знање и заврши у сремским њивама пуним блата.
- Силовите покушаје пробоја границе између Лудистана и Лажне Илирије, војске ДНГ, сецесиониста Дивљистана – ‘’бораца за слободу’’, и остале западњачке булументе послушника ДНГ, разбише се о јуначке груди Лудистанске младости, спремне да гине, али да не устукне пред силом нове ГОДЗИЛЕ. Један њен јунак, и практично, својим грудима заштити границу и своје сабирце, узвикујући: ЗА ОВУ ЗЕМЉУ ВРЕДИ ПОГИНУТИ! Ваља му запамтити име, ТИБОР ЦЕРНА, Мађар, рођен и одрастао у Србистану, којег је сматрао својом отаџбином. Вечна му слава!
- Кад схвативши да им је све узалуд, ДНГ и њихови сатрапи послаше једног финског педофила и једног руског корумпираног апаратчика из Горбачовљеве ере, да убеде Новог Вожда не би ли потписао примирје. Онај педофил био је веома јасан у разговорима са тврдоглавим лудистанским председником. Прешао је руком преко стола испред себе, показујући како ће изгледати лудистанска престоница уколико не прихвати услове примирја. Пред оваквим ‘’аргументима’’, Нови Вожд се замисли, припали кубанску цигару, отпи гутљај ‘’чиваса’’ и одговори: O yes! OK!
- Смандрљаше некакво примирје у некој македонској вукојебини, у бирцузу шпијуна ДНГ, који од свег циркуса извуче највећу корист. И једна и друга страна прогласише херојске победе. Лудистанака војска се повуче са ‘’окупиране територије’’?! Први пут у историји људскога рода једна држава повуче се са сопствене територије коју ‘’демократски запад’’ прогласи окупираном од државе власнице. Али, то је политика ДНГ и њеног председника, иначе сексуалног манијака и лажова, који је своје младе сараднице присиљавао на противприродни блуд и орални секс, у овалном кабинету Беле куће, поносом ДНГ демократије и ‘’светиоником слободе’’. Какав светионик, таква и правда коју ДНГ деле диљем планете Земље. Очито да се рефлектор на светионику угасио, а планетом Земљом завладао ужасан мрак. Мрак ДНГ једноумља. Коминтерна постаде Вашингтерна, како је именова Зоран Петровић Пироћанац.
- Нови Вожд подели свим официрима одликовања и унапређења, широм Лудистана наста еуфорија прослава у част величанствене победе, а несрећне мајке изгинулих младића навукоше на себе црнину до краја живота. Црноберзијнци, страначки мешетари, и остали олош дезертера, гураху се у прве редове оданости Новом Вожду и његовој Црвеној Вештици, не би ли заузели, или бар сачували своје позиције. Отпоче издградња порушених мостова, пруга, путева, фабрика, болница, школа. Са пуно елана народ навали на обнову државе, како је то већ чинио у својој прошлости. Међутим, ДНГ не одустају лако од плена на који се окоме.
- У Лудистану нађе своје људе, углавном школоване на Западу, али и оне који су до скора били одани Брозу и комунизму, и школовани у Брозовији. Од ових лижисахана и рукољубаца свега што је западњачко начинише опозицију која је за обновљене мостове тврдила да су од стиропора, да су путеви такође од истог материјала, а сваки градитељски успех у обнови земље прогласише пропагандом. Кренуше демонстрације против Новог Вожда и његове власти. Јер, трн у оку ДНГ био је и остао тај тврдоглави банкар њихов негдањи фафорит, а сада непослушник. Требало му је сјебати знање. Нису, у том послу шкртарили. Плаћали су стотинама милиона долара, што за њих и није нека пара, уз то штампају их их више него дневне новине, а за лудистанску политичку фукару бејаше право богатство.
- Почетком октобра 2000. године извршише државни удар и Нови Вожд постаде само ружна лудистанска прошлост. Пре тога бејаху избори које опозиција КОРОВ (Коалиција рогова у врећи) у страху проглси нерегуларним и покраденим од актуелне власти. ДНГ пожурише да дају подршку оваквом тврђењима њихових фаворита. Сакупише се кримоси из свих затвора, уличари, криминалне банде и кланови, запалише зграду Скупштине не би ли уништили трагове о стварним резултатима избора, по којима се видело да КОРОВ и Туњави нису победили. Бејаше ово невиђено насиље над Лудистаном, али је добар број наивних Лудистанаца то и заслужио, кад је поверовао лажима, лажног марксисте и његових ментора, најгорег западњачког олоша. Ваља рећи да је незадовољство народа било велико и оправдано, али треба додати и ово. Стратези уништавања Лудистана добро су проучили мисао Ђержинског по којој људе треба изгладнети толико да се почну међусобно прождирати, после тога можете са њима чинити шта вам је воља. Управо то су урадили Лудистанцима. Ко каже да је комунизам поражен? Ко каже да је нацизам поражен? И једна и друга идеологија чеда су ДНГ и Империје деце Елизабете Тјудор, у којој сунце никада није залазило. Активирају их по својим потребама и интересима.
- Било како било, на чело Лудистана доведоше двојицу својих поверљивх људи. Један бејаше Туњави, изгубљен у простору и времену, имао је само један проблем и бригу у животу, да ли су му мачке, којих је имао читав чопор, нахрањене. Тата му је био јавни тужилац и Брозов скутоноша који је послао на свет много људи. Тачан број никада није утврђен.
- Други бејаше лажни марксиста, доктор марксизма, школован код БНД, на специјалним курсевима. Превејани лажов и опсенар, путем медија који постадоше строго контролисани од Запада, постаде највећи ‘’визионар’’ којег је Лудистан икада имао у својој историји. Његова највећа филозофска мисао бејаше: ЈЕБО ТЕ! Својим политичким противницима филозофски је поручивао: КО ЈЕ ПРОТИВ НАС МОЖЕ ДА НАМ ГА ПУШИ! Дакле, филозофски, нема шта.
- Иначе, тај геније рођен је негде у некој босанској вукојебини, од оца муслимана и мајке Хрватице. Усвојио га је Брозов војни обавештајац. Може све да се мења на овом свету, луда жеља Лудистанаца да их воле потомци ендехазије неуништива је.
- Лудистан постаде колонија Запада. Све што су педесет година стварале генерације умних и вредних људи, разграбише лешинари ДНГ, домовине миротворца Хитлера, Империје деце Елизабете Тјудор, и лудистанске политичке олош елите из опозиције КОРОВ. Утону Лудистан у најцрње ропство од турскога земана до данас.
- Али, медији распалише из свих пера и камера да трућају о благостању и демократији какву Лудистанци нису ни сањали. Сви медији прогласише се ослобођеним и демократским.
- Главна лудистанска телевизија, прву емисију, после државног удара, скрпљену од дилетаната са улице, углавном дечице која шмркће бело, назва: ХОЋУ ДА БУДЕМ ТВОЈ РОБ. Каква поучна емисија, примерена стању и положају Лудистана и његових грађана.
- Учеснике Другог косовског боја КОРОВ банда прогласи ратним злочинцима, војску сведе на одред извиђача, а оружје заврши у високим пећима смедеревске железаре. Најфинији челик приграбише лешинарске ДНГ. Крену парола, СРБИЈА ВИШЕ НЕМА НЕПРИЈАТЕЉА! У том смислу укинуше служење војног рока, а суседне државе и Дивљистан почеше озбиљно да наоружавају.
- Велики Визионар Филозоф, на највећи Лудистански празник, испоручи Праведном Хагу Новог Вожда, због светле будућности Лудистанаца. Додуше, прича се да је на том послу инкасирао тричавих пет милиона зелених новчаница. Шта ће човек, мора да мисли о својој будућности. Но, будућност му стиже експресно, на најгори начин. Наиме, поче Филозоф да филозофира о томе како ће се проблем Дивљестана решавати у лудистанској престоници, а не тамо негде у некој вукојебини ДНГ. Његови ментори озбиљно се забринуше шта се то догађа са њиховим фејворитом. Кад овај настави у том тону и маниру доведоше свог најбољег снајперисту из Империје деце Елизабете Тјудор, а он заврши посао брзо и ефикасно, на радном месту Филозофа који је погрешно филозофирао. У овој работи имали су здушну подршку најближих сарадника Визионара који је крупним корацима газио у своју личну трагедију. То је казала и његова несрећна мајка.
- По обављеном послу снајпериста, под заштитом обавештајних служби Запада, али и лудистанских; на челу са министром, повленским продавцем магле; безбедно напусти лудистанску престоницу.
- Убице му уприличише гламурозну сахрану, са сценографијом као његовом претходнику, оном ‘’што више мајка не рађа и што се више не догађа’’. У целој драми најзанимљивији је детаљ да су Лудистан, у року од неколико сати, преплавиле потернице са фотографијама бандита осумњичених за убиство. Сва је прилика да су сценаристи и режисери потценили елементарну логику Лудистанаца. И поред свега, није то ни глуп, ни наиван народ, брзо је схватио у чему је ‘’квака’’. На збрзаном и до зла бога невештом суђењу, организованом по налозима и сценарију Фашингтона и Лон Дона, осудише водеће људе, у то време једино способне и ефикасне лудистанске Специјалне борбене јединице. Била је то освета тој јединици и њеном команданту због десетковања једне групе САС бандита, у рату на Дивљестану. Добро прорачунат потез олош елите са Запада, једним ударцем убити две муве. Уклонити оног који лоше филозофира и обезглавити једну изузетно способну и војнички спремну јединицу од које су зазирали и најхрабрији белосветски кримоси у униформама НАТО нациста.
- Почеше да се у Лудистану мењају владе и председници као прљаве чарапе. Довођени су, искључиво по вољи Фашингтона, људи без икакве политичке, али и моралне и људске специфичне тежине. На чело војске доведоше капетанчића, карикатуру од официра, експресно унапређеног у генерала. Унапредио га је тако високо и по кратком поступку председник Лудистана, његов пашеног, абортирани психолог, човек потпуно недозрео ни за председника кућног савета двоспратнице. Туњави се потпуно повуче у анонимност, да је било среће није требао ни да излази из ње. Живот потече даље кривудавим и неизвесним путевима. Жилави Лудистанци наставише да се грчевито боре и сналазе, показујући по ко зна који пут, да их је тешко уништити ма каква им зла чинили белосветски криминалци са белим оковратницима. И поред тога што су Лудистан непрестано посећивали трећеразредни чиновници Фашингтона; у лику трећег заменика другог секретара; и његових сатрапа, и испоручивали све новије и новије услове за његов улазак у ДНГ резерват, погрешно назван ЕУ, Лудистанци наставише са весељем и крканлуцима у инат свима и свему. Гуче, вински балови, роштиљијаде, купусијаде… и ко зна које све остале јаде.
- Но, рекосмо већ, ДНГ не одустаје никада, на кога се намерачи тај си може наручити мису задушницу, како кажу разбраћа Ујаци. Ошацоваше једног младог и надобудног ‘’студента генерације’’, ученика оног који је ‘’победио Хаг’’, ако ћемо да се зајебавамо. Елем тог јуношу најпре једно време обрађиваше у Лон Дону, као фол, усавршавао чова тамошњи језик. Кад га добро инструираше, доведоше га на чело Лудистана. Пре њега устоличише једног полуписменог грађевинског техничара, званог Тома Диплома, са купљеном дипломом неког сумњивог факултета. Али, нека иде живот, све је дозвољено у понижавању Лудистана и Лудистанаца. Иначе Тома Диплома и усавршивач оног језика били су познати као најжешћи критичари Запада и свега западњачког, и обојица су изишли из шињела победника Хага и професора Смешеља. На седнице Парламента долазили су у мајицама са његовим ликом.
- Запад је ову ујдурму испланирао и реализовао да би понизио своје негдање критичаре и показао колко су заправо дрчни на власт и привилегије, а Лудистанцима ставио до знања да се у Лудистану искључиво они питају за све што се догађа. Показали су и да је позиција и опозиција у Лудистану само икебана по укусу шерифа из Black house.
- Убрзо негдањи жестоки критичар сваке власти постаде све и свја у Лудистану. На свим нивоима, од општинског курира до председника владе, доведе своје послушне и одане људе, један број медија упрегну у своје кочије и поче да влада без ограничења, по узору на свог идола којем је певао, ‘’мене мама пита да ли волим…’’ Занимљиво је да већи број Лудистанаца и данас носи у срцима оног којем је јуноша певао, па и овог прихватише готово на исти начин и са истом мантром.
- Зајашивши кљусе звано Лудистан притегну му дизгине до бола, непрестано се свађајући са својим противницима користећи телевизијски екран као најпоузданије средство.
- Вешт манипулатор, схвативши откуда дува ветар, врло брзо прогласи ДНГ и све њихове сатрапе који немилосрдно уништаваше Лудистан великим пријатељима, а пут у резерват звани ЕУ јединим правим путем без алтернативе. Фашингтон и Престоница резервата ЕУ натераше надобудног и самовољног, надасве нарцисоидног, да води некакве преговоре са лажном државом Дивљистан. Безброј пута је ишао на преговоре који заправо беху стално потписивање капитулације Лудистана, по систему корак по корак. Сваки свој пораз у ‘’преговорима’’ проглашавао је за велику победу, а њему склони медији на сва звона ударише да хвале генијалност и храброст пораженог. Газећи под ноге Устав Лудистана, преузе на себе све функције, па и функцију преговарача. Био је то налог његових ментора из Фашингтона и он га је извршавао без резерве.
- Сијасет квазианалитичара лижисахана утркиваху се ко ће више и китњастије да похвали, сада већ ‘’Вођу без мане и страха’’. Народ гледа и слуша, не зна да ли да се смеје или псује оволико потцењивање његове интелигенције и здравог разума. Кукавна опозиција, тачније Вођини људи на специјалном задатку, свакодневно изводе перформансе на улицама Престонице, док Вођа игра шах у свом кабинету. А телевизија преноси уживо ову циркусијаду. Повремено Вођа инсценира тзв. слободне изборе, по угледу на Ким Ил Сунга, Броза, Стаљина или Бајдена у најновије време. Одмах по затварању бирачких места проглашава незапамћену победу, а његови ментори из Фашингтона и Престонице резервата ЕУ то потврђују здушно. Не смеју да ризикују, потребан им је да доврши посао осамостаљивања Дивљестана.
- Онај руски падавичар и генијални писац, којег демократски Запад прогласи непожељним у својим државама, писао је како је човек биће које се на све навикне. Тако се и Лудистанци навикавају на све што их снађе. Додуше има и оних који гунђају, псују, не пристају, али се изнедрише, богме у великом броју некакви Друголудистанци. Е то вам је чудна сорта људи, да не поверујеш. Мисле да само они имају права на истину, слободу и демократију. Истина је само оно што они кажу, све остало је лаж. Слобода је само она слобода коју они нуде, све остало је терор.
- Обожавају све што долази из Фашингтона и Лон Дона, а ни Престоница резервата ЕУ није им страна. Све што је Лудистанско проглашавају заосталим, примитивним, смрдљивим и недостојним било какве пажње. Њихова икона је једна бабускера бивша комунисткиња број један у Брозовом времену Србистана.
- На реч Лудистан и Лудистанац добијају напад беснила, а они најтолерантнији копривњачу. Писце који пишу књиге о страдањима Лудистанаца у Великим ратовима, о социјалној тематици, о култури и уметности Лудистана и познатим Лудистанцима, проглашавају ретардима и о њима ниједан критичар не сме да прослови реч. Али филмови, књиге, позоришне представе које приказују Лудистанце као убице, ратне злочинце, људе који се не купају и не перу зубе, убијају своје жене и силују децу; јер свега овога на дичном им и милом Западу нема ни у назнакама; добијају међународне награде, а њихови аутори постају академици и личности о којима се говори и пише на сва звона.
- Лудистан постаде логор у којем главну реч има и о свему одлучује фашнгтонски гаулајтер, извесни Брежуљак, или Брдо, не знам тачно, не познајем језик највећих злочинаца на планети Земљи, не замери драги читаоче. Кад то брдо нареди да Престоницом Лудистана парадирају гологузе наказе ментално поремећене, а да уз то воде са собом и малолетну децу, то се беспоговорно мора извршити, а Лудистан добије похвалу како се полако, али сигурно демократизује и да ће ући у резерват ЕУ 3823. године.
- Ако се народ буни треба на њега послати демократске пендреке, по потреби и дуге цеви, како се то ради у слободарским ДНГ. Друголудистанска братија аплаузима дочекује сваку одлуку Брда и шаље му своје најтоплије изразе љубави и покорности, све са жељом да буду позвани на национални празник 4. јул, који се обележава у амбасади ДНГ. Ко не буде позван на ту фешту и не искаже своју најдубљу покорност, уз обавезан идиотски рајетински осмех, под условом да има све зубе, макар и вештачке, тај у Лудистану не значи ништа и последњи је отпад, по мишљењу друголудистанаца.
- Елем, освану леп јулски дан, пун сунца и топлине, 4. јул 2о23. године. Гаулајтер Лудистана Брдо или Брежуак, већ тако некако, приређује пријем поводом националног празника ДНГ. Позивнице виђеним, и надасве ДНГ покорним Лудистанцима одавно су послате, особље амбасаде на својим местима. Травњак испред амбасаде потшишан као шумадијски момак за венчање, званице, у гробној тишини, скрушени и са обавезним полуосмехом; непристојно је смејати се гласно на овако ‘’светом месту’’ друголудистанаца; улазе у своје светилиште. Један за другим, у савршеном реду, прилазе Гаулајтеру Брду, клањају се до земљице црне, онако како су се њихови преци клањали пред османлијским агама, беговима и везирима, а његовој госпођи Гаулајтерки љубе руку од ноката до лакта. Ако неко успе да је пољуби изнад лакта сматрају га великим срећником, виђеним за амбасадорско или министарско место у будућој влади. Уопште, ко се овом приликом покаже сервилнијим и искаже веће поштовање, оданост и љубав према ДНГ, и истовремено презир према Лудистану и свему лудистанском, може сматрати то својим највећим животним успехом, са озбиљнм изгледима да догура до врха политичке каријере.
- Овај скуп не може се замислити без Вође, негдањег жестоког критичара ДНГ, сада њиховог највећег пријатеља, поклоника и послушника. Колики је пријатељ тој ‘’слободарској држави’’ види се на једној фотографији снимљеној у тренутку када га шериф из Black house, Сексуални манијак и Вели лажов, нежно тапше по рамену, а Вођа се ухињио као прасе кад га чешају.
- Одмах иза њега долази брачни пар двоје неуспелих политиканата. Једно од њих је писац у покушају и неуспели политичар, а друго је негдањи судија општинског суда, због менталних проблема пензионисана пре времена. Сада је члан управног одбора велике компаније у којој, поред пензије, прима и тричавих 7000 евра, док је просечна плата у Лудистану око 300 евра. Иначе, њихова фамилија је власник пола Лудистана. Дрину воду прешли су гологузи, без пребијене паре. Писац у покушају познат је и по томе што је први организовао и слао на фронт паравојне формације, за време рата којег изазваше Фашингтон Лон Дон и Престоница каубојског резервата. Галамио је о некаквом одсецању руку које подигну нечији барјак, бусао се у груди и вречао као јарац како је толико срећан што је Србин да ће полетети. Кад му ментори са милог Запада запретише Праведним Хагом, подвуче реп као кер, пољуби руку фашингтонске вештице, на којој је било море српске крви и спаси се хапшења. Отада нико не хвали више, и нико није оданији ДНГ од тог превртљивца каквог лудистанска историја није видела.
- Скупу присуствује и млађахни Ром, човек на директној вези са некаквом МИ6, њихов штићеник и велики заговорник независности Дивљестана. Зли језици кажу да шмркће нешто бело, у шта се ја не разумем, па не бих о томе. Стекао је славу међу друголудистанцима када је киднаповао; са криминалцима, касније оптуженим за убиство Филозофа; Новог Вожда и предао га Филозофу на поклон, а овај својим менторима са милог му и драгог Запада. Да ли је млађахни Ром добио нешто од оних пет милиона зелених новчаница, јавности није познато. Они који су познавали Филозофа кажу да није волео да дели плен ни са ким. Ја им верујем.
- Скуп је ‘’увеличао’’ и министар иностраних послова Лудистана, некада студент генерације са ФПН, који не зна да бекне ниједан страни језик. А и шта ће страни језик министру спољних послова, зар не? Давних година десна рука Новог Вожда и вођа подмлатка Вождове странке, кад је овај пао, окренуо му је леђа и оставио га на цедилу, придруживши се ‘’новим демократским снагама’’. Само се будала не мијења, кажу људске уштве. Овај се стално мијења. Додуше, помиње се и неко коферче пуно зелених новчаница, на које су слаби сви политичари Лудистана, бивши, садашњи, а највероватније и будући. Ствар се забашурила јер је Вождов јуноша пристао да уђе у владу банде зване КОРОВ, и тако јој обезбеди већину у парламенту. Изрека: ‘’Буди наш, па ради шта знаш’’, из брозног времена, наставила је да живи и у времену Туњавог и Филозофа, а ево и данас, за време Вође, оног што је изишао из Смешељевог шињела, доживљава свој врхунац.
- Ево, управо наилази цвет лудистанске политичке сцене – опозиција. Прослава највећег празника ДНГ без њених најватренијих присталица у Лудистану, незамислива је. То су углавном млађи, и људи средњих година, образованих на западњачким универзитетима, сви говоре најмилији им језик, на којем је писао и онај Статфордски крадљивац комшијских кокошака, у обавезним фирмираним оделима. На Лудистан и Лудистанце гледају са висине само њима знане, али и са приличном дозом гађења. На платним су списковима разних западњачких, пре свега ДНГ фондација, а по своје мишљење; као и Вођа, премијерка и актуелни министри; свако мало скокну до милог им Гаулајтера Брдо. Без његове сагласности не иду ни у кревет са својим женама. Реда мора да буде! Велики брат те гледа! И све види, не играј се главом!
- Клањају се најдубље што могу пред Брдом. Што дубљи наклон то већи изглед за бржом и успешнијом каријером, али и апанажом са Запада. Млади, лепи, насмејани и раздрагани, како приличи младости, баш су прирасли за срце Гаулајтеру.
- Одушевљен призором Гаулајтер, високо уздигнуте главе, загледан у светлу глобалистичку будућност човечанства, замишља како ће ускоро цео свет стајати овако погружен и ропски покоран пред Шерифом ДНГ милим му и драгим Џо Де Ментним. Узгред, нада се да ће га Де Ментни, због његових великих заслуга у ширењу ДНГ ‘’демократије’’ одликовати, и да му орден неће качити на леђа него на реверу. Уосталом, нека качи где хоће, само нека му га додели.
- Кад је и задња званица ушла на капију ДНГ травњака, према списку који су имали у рукама гориле из обезбеђења, проверени белосветски кримоси и лудистанске подгузне муве, Брдо замоли за тишину и поче на лошем лудистанском језику:
- -Моја драки лудисатанско пријатељ. Мене мноко драко што фас фидела данас на фелика празник моја домофина и што могла да кашем да сам поносна што имамо много пријатељ у Лудистан. ДНГ као кула сфетила на офа планета уме да цени своја пријател, као што уме да касни и своја непријател. Све они која не прифата наша вредности имаће санкција и трпече послетица. Ви која сте танас офде, ви сте наша пријател. Хвала фам. Непрестано ви имати на ум јетна јетина реченица: ХОЋУ ДА БУДЕМ ТВОЈ РОБ! Само тако ви показати оданост и љубаф према ДНГ.
Thank you!
Из свих грла проломи се у један глас:
Yes, I am your slave!