Treće doba u zavičaju – Nikola Milićević: „Ako bi Leskovčani zborili po zvanični književni jezik, morali bi da troše čak deset padeža!“

Па сад, колко се ја разумем у глобалну граматику, ако би Лесковчани зборили по званичан књижевни језик, морали би да трошив чак десет падежа. Седам овија што су ги прописали САНУ и Матица српска, плус још три локална: Један Падеж – село што сеналази на пут према Грабовницу па десно, други Падеж – млин у Губеревац, исто на пут према Грабовницу, али лево, и трећи Падеж – маркет код Монопол, ма одма преко пут стари пијац и стару аутобуску станицу у Лесковац. И ја мог само да замислим кол’ко би тек тад било тешко да не разумев овија што несу из нашо говорно подручје. Тој мислим, кад би трошили сви десет падежа.
И, затој си ми оратимо сас наша четири падежа из Призренско-Неготински дијалект (а куде му Лесковац дође као пупак, јел!), ал’ кад и на тај четири додамо поменута три, па испада да зборимо са седам падежа, колко школска граматика прописује, и не се пекљамо у оној што неје наука.
Па кој разуме – ће схвати!