Violeta Jović: „Ideja“ – kako uštedeti 50 dinara!

За понедељак сам имала заказан специјалистички преглед код интернисте. Упутио ме мој изабрани лекар из разлога што никад нисам била код кардиолога. Очито је желео да провери имам ли срца, кад после свега срцоломског носим осмех.

С лабораторијским анализама у електронском облику и ЕКГ налазом на који ме љубазна медицинска сестра упутила чим сам јој показала упут, који је имала у електронском облику (све о нама знају, да знате), упозорена да је докторка на паузи, села сам у 16.20 испред ординације да сачекам. У међувремену ме звала мајка и издиктирала ми које лекове и помоћна лековита средства да јој купим у апотеци кад сам већ ту. Старијим члановима наше популације с „доживотном стипендијом“ што би рекао чича Милоје Радовић, тешко је објаснити значење оног брзо изговореног текста на рекламама у којима имаш 80 година и све што уз то иде, намажеш кремицу (која кошта као пола твоје „стипендије“ а има састав свега онога што имаш у кући али не верујеш да ти може помоћи, или прогуташ таблетицу и одмах потрчиш лако, попут тинејџера. Пошто је тешко објаснити, не објашњавати но поступити по извршној наредби без одлагања.

Да прекратим време, листала сам списак за куповину намирница за припрему славе… Докторка је стигла у 17.50 видно опуштена и позвала да „уђе следећи“. Знајући да следећи треба да има претходног, неколико нас је стрпљиво и даље чекало. Одједном, зачух из ординације своје име. Рекох да све знају о нама. Наместим ноншалантну маску попут оне докторкине и ушетам у ординацију, пружајући јој упут.

-Не треба ми то, заказано вам је електронски. А зашто сте Ви уопште дошли?

-Зато што ме упутио изабрани лекар. Он ми је заказао преглед код Вас електронски.

-Али, резултати су Вам одлични. Савршено сте здрави. Можете да идете. Без разлога сте дошли.

Заустих да кажем да је боље да ме питају „што сте дошли“, а не оно друго од два лекарска питања „шта сте чекали до сада“ или евентуално питам јесу ли открили имам ли срца, али одлучих да јој не одузимам времена, довољно га је одузела сама себи, односно пацијентима који чекају а међу којима је и једна млада девојка која чека операцију срца. А и боље је да не правим себи разлоге за одлазак лекарима. Стрес изазива све оно чему не знају узроке.

Изађох у ходник звоцајући у себи да у нашој држави од свих институција најбоље функционише институција паузе коју, узгред буди речено, никада нисам умела да користим и нико ми није крив због тога што нисам била уверљива у објашњавању суштине паузе у току рада да промени ток мисли, растерети, опусти и омогући ефективно коришћење остатка радног времена.

Позвони ми телефон, мајка јавља да јој купим „трчећи магнезијум“, онај што има на кутији слику некога ко је од њега оздравио и жели да отрчи. Отрчах у апотеку док не заборавим о трчању, лечењу и безразложним посетама лекарима које ометамо у конзумацији права на паузу. Руку на срце, тај „трчећи магнезијум“ је проверено одличан, нарочито за оне који трчећи живе.

Док месим ситне славске колаче, бљесну ми муња да се не сећам где сам ставила здравствену књижицу. Проверих на месту где је чувам, али је нема. Методом дедукције, што би рекла једна моја врло драга сестра, присетих се да уопште нисам била на шалтеру да оверим бланко лекарски налаз, платим партиципацију и узмем своју здравствену легитимацију. Ух, то ми се никада није десило! Изгледа да треба да закажем код неког другог специјалисте, не ваља ово.

Уто, излази из собе кћерка која ради од куће, а дошла је кући за славу, жалећи се да је имала стресан дан и да има потребу да се издува.

-Е, моли те мајка, брзим ходањем до Дома здравља оди по моју здравствену књижицу, заборавила сам је.

-Шта ти је? Ти никад ништа не заборављаш!

-Докторка је рекла да ми није ништа. А заборављам, кћери, још како. Да не заборављам, не бих преживела. Понеси овај налаз и ево ти новац да платиш партиципацију.

Док сам ја умесила оно што сам замесила, вратила се с књижицом.

-Нису ми наплатили партиципацију. Каже сестра да нема ситно – рече враћајући ми новчаницу од 5.000 динара.

Елем, наоколо и нашироко, у доба рецепата за ситне славске колаче, можда некоме користи и рецепт за уштету 50 динара и нешто живаца, док нам не смисле електронске здравствене легитимације. То ће потрајати, има још по пар становника у забитим селима који немају доступ интернету и не знају тиме да се служе. Насмеју се јутром сунцу и одшетају у дан мислећи да је нормално бити здрав, а болест је само привремени поремећај у функционисању ћелија организма који се лечи на одговарајући начин, а најефикасније променом тока мисли и рецепта функционисања. Осмех лечи ефикасније од лека.