Из Новог Сада у Доње Гаре, на 25 километара од Власотинца дошли су пре неколико година на дедовину. Иван и Босиљка са својом децом Стефаном, Милицом и Лазаром заменили су живот у великом граду животом у овом планинском селу са нетакнутом природом.
Босиљка је по образовању пољопривредни инжењер, а супруг Иван је електротехничар. Иако има академско образовање Босиљка се није двоумила да прихвати посао чистачице у ОШ „Вук Караџић“ у Тегошници.
Лепо су се снашли на имању Иванових предака, али до пре неколико дана имали су велики проблем са струјом. Соларни панел и слаб агрегат нису били довољни за функционисање домаћинства, посебно током зиме.
Вредну породицу током редовних богослужења у цркви Свете Тројице, упознао је вероучитељ Драган Видосављевић. Он је пре годину дана покренуо акцију да прикупи средства за увођење струје у дом Стефановића. У акцију се укључио најпре Ученички парламент Гимназије „Стеван Јаковљевић“, потом и Ученички парламент ОШ „8. октобар“, као и ученици ОШ „Свети Сава“ у Гложану. Поред ђака, породици Стефановић је помогло још седам грађана Власотинца. Велику помоћ пружио је и Миодраг Николић, председник BMW мото клуба у Власотинцу, који је прикупио скоро трећину потребног новца и уложио велики труд да се убрза прикључење на електричну мрежу. Он је обезбедио и један део столарије за кућу.
Новац је скупљен пре неколико месеци, али је прикључак на електричну мрежу представљао проблем због тога што је реч о кући у којој су одавно престали да живе Иванови преци. Процедура за прикључак је још компликованија због неприступачног планинског терена под шумом. То је додатно отежало посао Електродистрибуцији и поред добре воље.
„Невероватно је да породица са троје мале деце живи без струје у 21. веку, а да се бандера налази недалеко од куће. Ми смо полако прикупљали средства иако су овај проблем могла да реше два већа донатора. Хтели смо да ова прича добије једну другу димензију, да деца из власотиначких школа помогну око увођења струје другој деци. Укључивањем у акцију гимназијалци и основци показали су своју племенитост и емпатију. Школарци су својим млађим другарима обезбедили струју пред саме новогодишње и божићне празнике. Задовољство је велико. Струји су се највише обрадовала деца“, каже Драган Видосављевић.
Наравно, радују се Иван и Босиљка јер не морају више да мисле колико троши свака сијалица, не морају наизменично да укључују електричне уређаје, а лакше ће се и бавити пољопривредом.
Веома је храбро живети у напуштеном селу у коме преко зиме готово да нема становника. „Они то чине достојанствено, не либе се било каквог посла, гаје козе, а однедавно имају и краву па Босиљка прави сир који продаје. Ради се о правој хришћанској, православној породици, која је скромна, ненаметљива, која достојно носи свој крст. Стефановићи не траже помоћ, али су захвални сваком ко им на било који начин помогне. Иван и Босиљка редовно са децом долазе на богослужења“, додаје Видосављевић.
